Малешевић: Нема развоја привреде без учешћа универзитета
- Нама је сигурно неопходан факултет и одређена истраживања која ће бити примјењена у привреди и на тај начин ће подићи њен ниво - рекао је Малешевић новинарима на Јахорини, гдје је отворио Пети међународни конгрес "Инжењерство, екологија и материјали у процесној индустрији".
Малешевић сматра да више средстава треба издвајати за образовање, али и за науку.
- Онај дио који су добили од образовања сада треба на неки начин да извуку и од науке да би улагали у свој научно-истраживачки рад и да би касније то ишло у примјену у привреди - истакао је Малешевић.
Он је навео да овај конгрес има свој значај у размјени искустава између научних и просвјетних радника, јер је првенствено ријеч о професорима са факултета.
Малешевић је напоменуо да је Технолошки факултет из Зворника, који је организатор Конгреса, захваљујући Министарству просвјете и културе Републике Српске и кредиту добио вриједну опрему.
Ресорни министар истиче да је сигуран да ће у наредном периоду, уз учешће на оваквим и сличним конгресима, људи са Технолошког факултета стећи неопходна искуства да ту опрему користе на правилан начин и да долазе до научних сазнања која ће унаприједити привреду у Републици Српској.
Ректор Универзитета у Источном Сарајеву Радослав Грујић сматра да се на округлим столовима који се организују на оваквим конгресима, гдје се сретну привредници и научни радници, дају смјернице у ком правцу да иде истраживање наредних година у одређеној области.
- Научници на основу тога дају приједлоге и сугестије привредницима на који начин да унаприједе своју производњу - истакао је Грујић.
Он је навео да овакав тип конгреса вишеструко доприноси развоју научно-истраживачког рада на универзитету, размјени искустава и школовању кадрова.
Декан Технолошки факултет из Зворника Миладин Глигорић сматра да је један од сегмената скупа преношење искустава привредним организацијама.
- Не можемо само посматрати да ли је привреда развијена или није и чекати да се она развије. У том случају ће можда тапкати у мјесту - рекао је Глигорић.
Он каже да је други важан сегмент Конгреса повезивање научних радника и институција, те високошколских организација са научним институцијама из других земаља.
- Не можемо научно и образовно заостајати за другима. Покушавамо да успоставимо паралелу, али то иде врло тешко, али овакви скупови доприносе да се јаз мањи - рекао је Глигорић.
Научно-стручни програм конгреса одвијаће се кроз шест пленарних предавања, усмена саопштења и постер презентације.
Пленарни предавачи су еминентни стручњаци са угледних европских универзитета који ће учеснике конгреса упознати о најновијим достигнућима у подручју инжењерства, екологије и материјала.
За скуп, чији су покровитељи Министарство науке и технологије Републике Српске и Академија наука и умјетности Републике Српске, пријављно је 177 радова.
Конгрес, који ће трајати до петка, 17. марта, окупиће истакнуте научне и стручне раднике из 18 земаља.
Извор: СРНА