Ванила ублажава стрес и прехладу
Међу најомиљенијим, а послије шафрана и најскупљим зачином, издваја се ароматична ванила. Незамељив је састојак бројних посластица и кухињских деликатеса. Додаје се у разне напитке, слаткише, као и у парфеме и производе за његу коже.
Заузима важно мјесто и у алтерантивној медицини, а њену љековитост потврђују и истраживања званичне медицине.
Ванилу зову краљица или принцеза зачина, док је древно индијанско племе Тотонака у планинама Мексика сматрало светом биљком. Користили су је као саставни дио љековитих мјешавина против отрова, плућних болести, чак и сифилиса. Племе су покорили Астеци и наставили да уживају у благодетима ове пузавице из породице орхидеја.
Миришљаве махуне једине јестиве орхидеје, открили су и шпански освајачи, а убрзо се ванила нашла на шпанском двору и одатле проширила по Европи. Ипак, до средине 19. вијека, Мексико је био главни произвођач овог зачина, а онда су је Французи пренијели у своје колоније, на острво близу Мадагаскара и на Маурицијус.
У природи расте као пузавица уз дрво, колико јој његова висина омогућава, а у култивисаним условима се раст ограничава да би могло да се допре до свих махуна. Најквалитетнији плодови стижу из Мексика и мадагаскарског Бурбонског острва, док је ванила из Индонезије и са Тахитија мање квалитетна.
Кључни састојак у махуни је ванилин. Осим њега, садржи и витамине Б групе (пантотенску киселину, тиамин, рибофлавин, пиридоксин), а од минерала калцијум, магнезијум, калијум, манган, гвожђе, цинк.
Због свих састојака, изузетно је дјелотворна у лијечењу акни и кожних обољења, ублажава симптоме прехладе и грипа, стрес и напетост. Помаже код желудачних тегоба, нередовних менструација, повећава либидо, а препоручује се и код мучнина у трудноћи. Облога од ваниле тренутно олакшава зубобољу и ублажава опекотине.
Извор: Вечерње новости