latinica  ћирилица
06/03/2017 |  13:42 | Аутор: РТРС

На антибиотике прво реагује стомак

Антибиотици су лијекови који се масовно користе, захваљујући њима успјешно се лијече чак и најтеже инфекције, али готово да не постоји ниједан лијек из ове групе који не нарушава природну равнотежу у цријевима, гдје је лоцирано 70 одсто човјековог имунитета.
Таблете (Фото: Thinkstock) -
Таблете (Фото: Thinkstock)

Антибиотици, наиме, неселективно уништавају како лоше, тако и добре, пробиотске бактерије у нашим цријевима. То доводи до нарушавања ефекта баријере, слабљења имунитета и промјене равнотеже у дигестивном тракту. Честом и дуготрајном примјеном антибиотика повећава се могућност појаве резистентних бактерија отпорних на антибиотике у цријевима.

У стању ослабљеног имунитета те резистентне бактерије често изазивају нове инфекције које могу да доведу до озбиљних поремећаја: дијареје, болова у стомаку, колитиса. Ако је антибиотик ширег спектра дјеловања, и ризик од дијареје је већи. Љекари тврде да да чак до 35 одсто пацијената добије дијареју узроковану антибиотицима. У највећем су ризику млађи од седам и старији од 65 година.

Професор др Никола Милинић, гастроентеролог Клиничко-болничког центра "Бежанијска коса" каже да се нуспојаве терапије антибиотицима разликују од особе до особе, а зависе и од врсте антибиотика који се користи у лијечењу:

- Најчешћа нежељена дејства која могу да настану усљед примјене ове групе лијекова су пролив, осип, бол у трбуху, мучнина и повраћање, алергијске реакције, вагинална кандидијаза, оштећење бубрега, слабљење слуха, главобоља и несаница - каже др Милинић.

До одређеног броја нежељених ефеката долази усљед поремећаја равнотеже бактерија у цријевима, јер дјеловањем антибиотика омогућава се развој сојева бактерија које стварају гасове у цријевима чиме узрокују надутост.

Једини начин да се спријечи дисбаланс цријевне флоре усљед узимања антибиотика јесте узимање додатних количина пробиотских бактерија. Уколико их унесемо у одговарајућем броју оне ће неутралисати ефекте патогених сојева у цријевима и омогућити поновно успостављање заштитне баријере. Приликом одабира пробиотских препарата треба имати на уму да ефикасност зависи од пробиотских сојева који се у њима налазе.

- Узимање пробиотика, односно живих микроорганизама који се сматрају корисним за организам човјека, може да спријечи или умањи ове компликације - каже проф. др Никола Милинић.

Алергијске реакције испољавају се црвенилом или осипом на кожи, али може да дође и до гушења, отицања лица, усана и језика.

- У овом случају је важно да пацијент упозна љекара о ранијим алергијским реакцијама, јер пацијенти који су у прошлости често узимали антибиотике имају повећани ризик од развоја аутоимуних болести попут лупуса и реуматског запаљења зглобова.

Најтежа компликација коју узрокује лијечење антибиотицима је антибиотски колитис, који настаје када ови лијекови значајно униште нормални микробиом цријева, односно "добре бактерије".

- Ово стање је обично благо и спонтано пролази, престанком узимања антибиотика - каже професор Милинић. - Међутим, некада се у цријевима намножи бактерија клостридијум дифициле која лучи веома штетне супстанце и доводи до знатно озбиљнијег облика запаљења цријева - псеудомембранозног колитиса. Тада долази до појаве беличастих наслага у дебелом цријеву, а симптоми су пролив, грчеви у трбуху, понекад и повишена тјелесна температура. Нажалост, тежи облици овог стања могу да узрокују и смртни исход.

Псеудомембранозни колитис може да настане практично послије примјене било ког антибиотика.

Празан желудац

Антибиотици код највећег броја људи изазивају бол у стомаку, посебно у желуцу. То се дешава када се антибиотик пије на празан стомак. Срећом, већина њих може да се узима са храном, чиме се умањује могућност појаве бола. Ипак, терапија тетрациклином захтијева узимање лијека на празан желудац, посебно избјегавање млијека, чак три сата од уноса лијека. Зато је важно да љекар нагласи да ли се неки антибиотик мора узимати на празан желудац, или не.

Извор: Вечерње новости