Биљка која изгледа необично, али лијечи ефикасно
Листови "козје ноге" одредили су јој назив још у давним временима. Овај седмолист (Aegopodium podagraria) код нас зову и базјан, реговача, јарчевац. Вишегодишња зељаста биљка посебно је популарна у њемачкој и руској кухињи, гдје листове обилато користе за зелене чорбе јер вјерују да чисте крв и враћају снагу. У Русији се од самљевеног лишћа заједно са дршкама прави и нека врста ајвара. Расте на подручју Европе и Азије.
У средњем вијеку су је гајили у манастирским баштама и користили као обавезан благотворан додатак разним јелима. Зими се осушен и самљевен у прах ставља у супе и сосове.
Седмолист се размножава помоћу подземног пузећег коријења, а расте и до једног метра. Стабљика је усправна, гола, изнутра шупља, а при врху разграната. Седам јајоликих листова су као ланац повезани и по њима је биљку лако препознати. Веома су ароматични и нарочито укусни док су млади. Имају арому сличну першуну и целеру. У 100 грама листова има чак 80 мг витамина Ц, што је 20 пута више него у лимуну, између 8 и 14 мг каротина (витамина А), разних минерала и других корисних састојака.
Козја нога цвјета од априла до касне јесени, образујући на врху стабљике велику, штитасту, бијелу цваст. Успијева на влажним и сјеновитим мјестима, у проређеним шумама, међу грмљем, по ободу ливада, уз ријеке и потоке, у воћњацима...
У виду чаја користи се за чишћење организма и смањивање масноћа у крви, регулише циркулацију, излучивање мокраћне киселине, лијечи реуматизам, ишијас, костобољу. Облоге направљене од топлог, куваног и изгњеченог коријења и лишћа, препоручују се за лијечење гихта, артритиса, болних и упаљених мјеста.
У кулинарству се припрема као шпинат или додатак салатама и супама, динста се или ставља у чорбе и варива. Јела од ове биљке олакшавају рад желуца и спречавају упале органа за варење.
Извор: Вечерње новости