latinica  ћирилица
14/01/2017 |  09:00 ⇒ 11:49 | Аутор: РТРС

Какве су посљедице забране пушења на јавним мјестима

Забрана пушења у кафићима и гостионицама у Њемачкој је 2007. изазвала праву побуну пушача и угоститеља. Једни су тражили слободу да пуше гдје хоће, други су се уплашили за посао. Какви су учинци, деценију касније?

Иако вече још није ни почело како треба, у пивници Даблин Ин у Хановеру влада велика гужва. И испред стоје групице људи. Пушачи. Јер, у овом објекту пушење је забрањено, па ко жели да запали мора напоље. “Ах, већ сам се навикао на то", каже Филип, док цупка због зиме и пали цигарету. Поред њега пуши његова сестра Јулија. “Мени то чак одговара. Смета ме дим. То се сваки пут осјети у одјећи."

О забрани пушења у угоститељским објектима се већ читаву деценију бурно расправља широм Њемачке. У јулу 2007. је савезна влада усвојила Закон о заштити непушача којим је обавезала савезне покрајине да утврде правила о пушењу у угоститељским објектима. Угоститељи су се жестоко побунили. “Аргумент је био да ће забрана прије свега уништити мале кафиће", присјећа се Кристофер Лик, портпарол Њемачког удружења хотела и гостионица. Ријеч је типичним локалним кафићима у којима се углавном састају увијек исти гости, за које је кафић нешто попут дневног боравка. И који не могу замислити дружење без цигарете.

“Произвођачи дуванских производа су тада издејствовали да се покрајинама препусти одређивање конкретних облика забране", каже Зигфрид Ермер. Он је предсједник удружења Про Раухфрај, једне од највећих иницијатива непушача у Њемачкој. То је, жали се, довело до великих разлика у регулативама у различитим покрајинама.

Од апсолутне забране до изузетака

Све покрајине су убрзо након доношења закона донијеле прописе о забрани пушења у локалима. Данас су најконсеквентнији Сјеверна Рајна Вестфалија, Баварска и Сарска који су се одлучили за апсолутну забрану пушења у свим угоститељским објектима.

Најмногољуднија покрајина Сјеверна Рајнае Вестфалија је најприје покушала да буде флексибилнија. Али власници кафића су се спретно довијали. Тако су неки основали такозвани клуб пушача. Ко је хтио унутра, морао је да има чланску карту. То теоретски није ни био кафић, па није ни важила забрана пушења. Многи су у то доба у новчанику имали по неколико чланских карти таквих клубова. Други кафићи су пак организовали наводне приватне забаве – на које је у ствари свако могао да дође – па су и на тај начин заобилазили забрану. На све те маштовите покушаје покрајинска влада је 2013. реаговала потпуном забраном пушења, без изузетака.

У Доњој Саксонији, Бремену и Баден-Виртембергу забрана није тако строга. У страху да би потпуна забрана довела до затварања мањих објеката, Доња Саксонија је од забране пушења изузела објекте с површином мањом од 75 квадратних метара. Истовремено у тим мањим објектима је забрањен приступ млађима од 18 година, као и послуживање хране. Али ни ти изузеци нису спријечили изумирање гостионица. Од 2008. до 2014. године њихов је број у цијелој Њемачкој смањен за 7.000 и сада износи 32.000.

“Забрана пушења је само један од разлога", тврди Кростофер Лик. “Мали кафићи на ћошку одумиру и зато што таква потреба за комуникацијом код младих људи више не игра тако важну улогу као некада. Они желе забаву, желе модерни стил живота." Док локалне кафане (Кнајпе) изумиру, број модерних барова је чак за више од 200.

Забрана као мотив за одвикавање

Какав је учинак на угоститељску браншу имао нови закон? У Доњој Саксонији је промет у гастрономији на почетку опао, извјештава Рајнер Балке, шеф тамошњег огранка Удружења хотела и гостионица. “Многи су морали да преуређују објекте јер су закони захтијевали посебан простор за пушење." Те губитке није могуће прецизно утврдити, али Балке истиче да се ситуација временом поправила и да је данас промет стабилан. Слично је и у другим покрајинама

Многи пушачи су још увијек љути због забране. “То је чисти случај дискриминације пушача", сматра Јан Мике, шеф Њемачког удружења произвођача цигарета. Ово удружење залаже се за слободу избора. “Требало би препустити сваком угоститељу хоће ли допустити пушење или не."

Зигрфрид Ермер, борац против пушења, одговара: “Велики дио пушача с којима разговарам сматра забрану добром, јер због ње мање пуше." Ту своју изјаву поткрепљује студијом Њемачког центра за истраживање рака у којој се наводи: “Мало је окоријелих пушача: само 35 одсто њих није још никада престало да пуши. Већина жели да престане." У студији се као важан мотив за престанак пушења наводи забрана у гостионицама и кафићима.

Извор: DW.DE, MATIJAS ARNOLD