Због чега китимо јелку
Постоји неколико теорија о томе како је дошло до популаризације кићења јелке у цијелом свијету. У етнолошким записима тај обичај сматра се паганским, а зимзелено дрвеће представљало је подсјетник да ће зима проћи и да ће поново наступити прољеће.
У Пољској се јелка китила јабукама, орасима, колачићима, шареним папирићима, звијездама направљеним од сламе, машнама и шареним вафлима. Вјеровало се да дрво има магичну моћ која је повезана са сјетвом и успјешним родом у наредној години.
Њемачка, Летонија и Естонија су највише заслужне за обичај кићења јелке уочи Божића. У тадашњој Ливонији, братство Црноглавих доносило је дрво за вријеме празника у своје куће у Талину и Риги.
Посљедњег дана празника, дрво се носило на главни трг око кога би братство плесало. Јелку су китили јабукама, орасима, датулама и папирним цвијећем.
Након протестантске реформације, јелка се китила у вишим класама да би временом обичај почеле да практикују и ниже класе.
Нијемци су почели да ките јелку скупоцјеним декорацијама у 18. вијеку и најзаслужнији су за ширење тог обичаја у свијету. Војници су пренијели обичај 1815. године у Беч, а у 19. вијеку се раширио и преко океана, па је стигао и до Русије.
Када је војска током француско-пруског рата окитила јелку у војној болници, тај обичај је постао врло популаран. Од 20. вијека јелке почињу да ките и цркве их постављају на јавним мјестима у градовима широм свијета.
Када су цркве почеле да ките јелке, често би их постављале у близини полица са црквеним свијећама, које су убрзо почеле да служе за декорацију дрвета, што се касније развило у постављање божићних лампица.
У САД је обичај кићења јелке постао популаран након 19. вијека када су га донијели Немци, а Американци су га проширили на Канаду. Сваке године, Америка за вријеме празника прода и до 36 милиона јелки, а Европа чак 60 милиона.
Према вјеровањима, звијезда која се традиционално поставља на врх јелке представља Витлејемску звијезду, која је три мудраца довела до штале гдје се родио Исус Христ.
Извор: РТС