latinica  ћирилица
12/10/2016 |  15:42 ⇒ 19:47 | Аутор: РТРС

Купујемо ли ГМО храну? (ВИДЕО)

Генетски модификовани организми у храни у Босни и Херцеговини нису дозвољени ни у ком облику, а ипак извјештаји о уништеним ГМО засадима на домаћим ораницама, све су чешћи. Од 81 контролисане оранице соје, инспектори су на осам уочили измијењен генетски код. Оранице су уништене, а присуство генетски модификованих организама, према Министарству здравља, значајно је мање него лани, иако их не би требало ни бити. Питали смо - треба ли Босни и Херцеговини ГМО?
Соја - Фото: РТРС
СојаФото: РТРС

Од 81 контролисане парцеле соје, на осам их је утврђено присуство генетски модификованих организама. ГМО засади на два и по хектара површине пронађени су на подручју Добоја и одмах су уништени. У контролу 82. парцеле заједно са инспекторима кренула је и наша екипа. Да ли је ријеч о ГМО парцели, прво се утврђује брзим тестом.

- Уколико брзи тест покаже присуство генетских модификација тада се врши службено узорковање у овлаштеној лабораторији за испитивање, рекла је Душанка Макивић, портпаролка Републичке управе за инспекцијске послове Републике Српске.

Тржиште сјеменом у Српској стављено је, кажу инспектори, под контролу. ГМО на домаће оранице долази када пољопривредници одлуче да умјесто сјеменских, посију меркантилне житарице, у којима је ГМО донекле дозвољен. Само документација о куповини сјемена у овлаштеној пољопривредној апотеци доказ је да је ријеч о провјереном садном материјалу. Све то је имао домаћин код којег смо затекли инспекцију, па је брзи тест само потврдио претпоставку да на парцели под меркантилном сојом нема генетске мутације.

- Можемо рећи да је ово одличан примјер контроле од њиве до трпезе, односно од самог сјемена и примарне производње до готовог производа који се пушта у промет и на тај начин иде даље у конзумацију код потрошача, додала је Макивићева.

Без обзира на то што је ГМО меркантилну соју дозвољено употребљавати за узгој стоке, садња било каквог ГМО сјемена није дозвољена. С обзиром на властите потенцијале, Босна и Херцеговина нема потребу да отвори врата генетски модификованим намирницама, тврде у Агенцији за безбједност хране.

- Засијавања у било ком облику тренутно у БиХ није дозвољено. Нема назнака да би се то могло промијенити шта више и у ЕУ и код нас се ради на том да се та област још строжије уреди, нагласио је Драган Брењо, замјеник директора Агенције за безбједност хране БиХ.

Тако би, ускоро, према плану Агенције за безбједност хране, Босна и Херцеговина требала имати модел на основу којег би неки произвођач на свом производу могао истаћи натпис- произведено без генетске модификације. Органски и традиционалан узгој, кажу, опредјељење је Босне и Херцеговине, али тренутна ситуација на тржишту не иде у том смјеру, па су промјене неопходне.

- Да се тачно направи систем на који начин он смије ставити ознаку и да потрошачи буду сигурни да ни у једној фази тај производ није смио доћи у контакт са ГМО то ће бити до нове године, додаје Брењо.

Да би се тржиште додатно заштитило, у Босни и Херцеговини дјелује неколико лабораторија за контролу генетски модификованих организама. Једна од њих је и при Институту за генетичко инжењерство и биотехнологију у Сарајеву. Иако надлежни кажу да на полицама нема генетски модификованих намирница, резултати њихових анализа кажу супротно.

- Углавном је узорковано сточно брашно на граничним прелазима и наша лабораторија је радила 20-ак узорака као што је за очекивати, доста је било позитивних узорака, рекла је др Аделета Дурмић Пашић, шефица Лабораторије за ГМО и биосигурност хране у Институту за генетичко инжењерство и биотехнологију Универзитета у Сарајеву.

Додатни проблем је кажу што је Босна и Херцеговина само половично ускладила легислативу са оном која је на снази у Европској унији. Законе смо успјешно преписали и чак су и ригоризнији него европски, али ипак...

- То не значи да га није могуће детектовати у храни због неусклађености легислативе и листе дозвољених ГМО између наших западних сусједа, дакле ЕУ и наших источних сусједа, дакле Србије. Босна и Херцеговина има усклађену легислативу са ЕУ, али није листа усклађена. Дакле у Европи је дозвољено далеко више ГМО организама које се обиљежавају тек када је њихова концентрација изнад 0,9%, додала је Дурмић Пашић.

То значи да је сасвим нормално очекивати да, нпр. кекс увезен из Европске уније заправо садржи генетски модификоване организме, али с обзиром на то да је њихова количина испод 0,9 одсто, подаци о измјени генетског кода не морају се навести на декларацији. Уколико је ријеч о кексу из Србије ситуација је још слободнија, јер према тамошњој легислативи, производ са испод 0,9 одсто генетски модификованих организама, уопште није генетски модификован.

Да садржај полица не одговара тврдњама надлежних показало се још 2013. године, контролом хране за људе и животиње у Босни и Херцеговини. Од 100 узорака у 67 утврђено је присуство генетски модификованих организама.

Ипак, док закон у Српској брани – онај на нивоу БиХ одобрава кориштење ГМО соје за исхрану животиња. Захваљујући супротности ентитетског и државног закона тако се на мала врата тргује генетски модификованим производима. Док се чека најављено усклађивање закона са оним на нивоу БиХ, надлежни у Српској мониторингом су утврдили да је број ораница под генетски модификованим организмима у овој години знатно мањи него лани, без обзира на то што закон у Српској забрањује генетски модификоване организме у било ком облику.