Зашто се након тридесете брже гојимо?
Међутим, успоравање метаболизма у средњим годинама није главни разлог бржег добијања на тежини.
Одговор се крије у неактивности. Што смо старији, све смо мање активни.
Наиме, базални метаболизам је стопа па којој организам сагоријева калорије када сједимо или лежимо и он је одређен комбинацијом висине, пола и гена које насљеђујемо од родитеља и као такав не може да се мијења много.
Оно што људи често називају метаболизмом су заправо три различите фазе сагоријевања калорија у које улази наше тијело у зависности од тога шта радимо.
Када једемо сагоријевамо мали број калорија (једва 10 одсто од укупно сагоријелих у току дана) и то је заправо прва фаза.
У уводу у АДАМ медицинску енциклопедију Националног института здравља пише:
"Зелени чај и љуте паприке вам неће помоћи да скинете вишак килограма. Неке намирнице ће можда успјети да изазову мали подстицај у вашем метаболизму, али недовољан да би утицао на вашу тежину."
Најважнија активност која ће помоћи у сагоријевању калорија је – сама активност, која представља другу фазу.
Било да се ради о пењању уз степенице, устајању са столице да бисмо узели кафу или часу јоге, битно је да се на тај начин троши енергија.
Многи мисле да у ову категорију спадају и тренинг снаге и дизање тегова, али то неће у знатној мјери утицати на метаболизам, са обзиром на то мишићи утичу на стопу базалниог метаболизма само од 20 до 25 одсто.
На сајту Националног института здравља пише да, осим што смо са годинама све мање активни, све мање водимо рачуна о исхрани и количини хране коју уносимо.
Што смо старији, осјећај ситости и контроле апетита је слабија, тако да ће мање порције оброка бити ефективније од пуног тањира.
"Што више било које активности и мање порције хране ће спријечити брзу гојазност са годинама", пише сајт.