latinica  ћирилица
16/08/2016 |  15:41 | Аутор: Б92

Важност јода за здравље

Јод је есенцијални микроелемент који се у организам уноси храном и водом.
Јод - Фото: Screenshot
ЈодФото: Screenshot

Највеће количине јода се складиште у штитној жлијезди. Уз помоћ јода штитна жлијезда производи тироидне хормоне који су неопходни за правилно функционисање свих ћелија у организму. Есенцијалан је за нормалан раст и развој дјеце, а прије свега за нормалан развој централног нервног система и интелигенције у прве три године живота.

Иако се већ пар деценија кухињска со јодира у већини држава, процјењује се да од недостатка јода пати чак трећина свјетске популације. Недостатак јода може да изазове гушавост, као и одређена карценогена обољења. Дјеца су нарочито осјетљива на недовољну количину јода у организму, а посљедице могу да буду много веће и дуготрајније него код одраслих.

Европска агенција за безбједност хране (ЕФСА) чак тврди да постоји јасна веза између нивоа јода који жена има током трудноће и касније интелигенције дјетета. Недостатак јода је главни узрок оштећења мозга у дјетињсту. У значајним фазама развоја може да резултира у менталној заосталости, глувоћи, закасњелом физичком и когнитивном развоју. ИQ особа које немају довољно јода може да буде и за 15 бодова нижи.

Препоручена дневна доза јода за одрасле особе износи 150 микрограма (за труднице и дојиље скоро 300 микрограма). Једна чињеница се често не узима у обзир а то је све већа изложеност модерног човјека такозваним гоитрогенима – супстанцама које ометају функцију тироидне жлијезде тако што се везују за исте рецепторе као и јод. Један од њих је бромид, који се између осталог налази у пестицидима, неким пецивима, лијековима као и пастама за зубе и течностима за оралну хигијену.

Према ријечима Др Ранка Рајовића, оснивача и првог предсједника МЕНСЕ Србије и аутора НТЦ програма који се примјењује у 20 држава Европе, већ самом исхраном може много тога да се промијени и да се утиче на правилан раст и развој. Ово се нарочито односи на период трудноће и најранијем периоду живота дјетета. Зато је веома важна едукација родитеља и будућих мајки, јер интезиван период развоја мозга током трудноће и првих неколико година живота је јако осјетљив на промјене које долазе из спољашње средине. Посебно је важно напоменути да генетика представља потенцијал, а како ће се генетика испољити зависи од окружења и ту се види значај исхране и микроелемената који утичу на развој мога, а ту јод заузима важно мјесто.