В. Британија: Очекује се смањење раста БДП-а у наредне двије године
Кад је ријеч о еврозони, стопа раста је смањена за 0,2 процентна бода за обје године на 1,5 процената и 1,7 процената, а такође ће и земље чланице ЕУ у средњој и источној Европи осјетити посљедице, саопштено је из Рајфајзен банке БиХ.
Главни аналитичар "Рајфајзен истраживања" Петер Брезиншек рекао је на презентацији стратегија ове организационе јединице за средњу и источну Европу у Бечу да ће посљедице Брексита бити више политичке, него економске.
"С обзиром на то да је још тешко предвидјети посљедице `Брексита`, на финансијским тржиштима владаће аверзија према ризику. То значи да ће се каматне стопе и приноси од државних обвезница задржати на рекордно ниском нивоу дужи временски период. На тржиштима капитала доћи ће до веће волатилности, али не очекујемо даље продаје", истакао је Брезиншек.
Према његовим ријечима, Велика Британија вјероватно више неће учествовати у креирању буџета Уније, односно вршити нето уплате, или ће вршити мање уплате по основу чланства у Европској економској заједници почевши од 2019. године.
Он сматра да ће ово, средњорочно гледано, негативно утицати на Пољску, Мађарску и Румунију, које примају велике нето износе из тих платних трансфера, а такође може доћи и до пада инвестиција због неизвјесности ситуације.
"Проширење ЕУ више није производ који се лако продаје, те преговори са земљама кандидатима из централне и источне Европе вјероватно неће бити завршени до 2020. године", рекао је Брезиншек, додавши да би укупне економске посљедице Брексита у земљама централне и југоисточне Европе требало да буду умјерене, имајући у виду солидне темеље и ограничене макро-финансијске дебалансе.