Први оригинални одливак Теслине посмртне маске у сефу у Загребу
Први оригинални одливак посмртне маске великог научника и проналазача српског поријекла Николе Тесле, која садржи његов ДНК, налази се у приватном власништву у сефу у Загребу, открива Велимир Абрамовић, један од водећих познавалаца живота и дјела Николе Тесле.
Он наводи да је власник те маске Озрен Ивановић из Имотског, који је спреман да је уступи уз одређену накнаду, док се одливак маске у бронзи налази у Београду.
Абрамовић, филозоф науке, у интервјуу Срни истиче да је оригинална Теслина посмртна маска /фотографије је доставио Срни, која их ексклузивно објављује/ испитана и да садржи његов ДНК, односно длачице из ушију, дијелове обрва и парченце коже.
"Оригинал маске је из Америке донио Теслин сестрић Сава Косановић, који је никада није дао у музеј, већ је оставио пријатељу у Хрватској на чување - до данас", наводи Абрамовић, српски филозоф и научник.
Посмртну маску израдио је француски вајар Мојон, а како у то вријеме, 1943. године, није било парафина, оригинал је, каже Абрамовић, урађен воском директно на лицу /матрица/, а "патрица" је направљена сипањем гипса директно у матрицу.
"С обзиром на то да је маска посмртна, није било потребе да се на лице ставља газа, па је восак /као код депилације/, повукао длачице. За испитивање ДНК профила, потребно је око 600 молекула органског материјала, тако да га има више него довољно", напомиње Абрамовић.
Он наглашава да се у Музеју "Николе Тесле" у Београду налазе другоразредне копије ове маске и да оне не садрже поменуте ДНК узорке.
Друга Теслина маска, за коју се уопште не зна, а то је одливак маске у бронзи који је урадио чувени вајар и мистик Волтер Расел, узета је са Теслиног лица за живота.
Тада је Тесла, који је имао 65 година, обријао бркове због израде маске. Маска се налази у приватном власништву у Београду, али власник не жели да буде именован.
"Он је покушао тим поводом да контактира Музеј /у Београду/, али се разочарао пријемом и повукао", каже Абрамовић у интервјуу Срни.
Абрамовић напомиње да Теслина научна архива у Музеју у Београду садржи око 38.000 научних докумената, насталих у периоду 1905 - 1943. године, када се Тесла бавио најзначајнијим истраживањима као што су структура материје.
Према Абрамовићевом мишљењу, та архива "утамничена" је у музеју и бројни истраживачи "етарске физике" не могу уопште да је користе.
Он истиче да Теслине струје нису опасне по биолошке системе, уколико се подесе на фреквенце које не разбијају молекул воде...
Абрамовић сматра да је можда најзначајније Теслино откриће, пресудно за наше вријеме, заустављање радиоактивног распада радијума и изотопа урана, што би ријешило питање нуклеарног отпада широм свијета, Чернобиљ, Фукушима...
Он наводи да је Тесла у говору приликом примања Едисонове медаље, награде коју му је 18. маја 1917. године додијелио Амерички институт електроинжењера, Тесла сасвим јасно рекао да је "дубоко религиозан".
"Могу да кажем да сам у срцу дубоко религиозан, мада не у ортодоксном значењу те речи... Верујем у једнога Бога који није описан у постојећим религијама", рекао је тада Тесла.
Никола Тесла је 1899. године у лабораторији у Колорадо Спрингсу, експериментишући комбинованим ниско и високофреквентним електромагнетским пољима, унутар лабораторије изазвао јаку кишу и то је био први уређај за контролу временских прилика - HAARP /High Frequency Auroral Research Program.
Абрамовић наводи да је "фреквентни опсег Земље, јоносфере исти као опсег људског нервног система, што значи - када се укључе ХААРП антене, оне директно утичу на рад људског нервног система и њима се може контролисати људско расположење, дисање, крвоток...".
У Србији не постоји институт који се бави Теслиним научним насљеђем, тврди Абрамовић за Срну, иако је Србија у посједу најважнијег научног архива у свијету, кога има довољно за реконструкцију цјелокупне Теслине етарске физике и технологије.
"У Србији се производе једино Теслини асинхрони мотори и високофреквентни трансформатори које је он патентирао још у 19. веку. Укратко, имамо све, али не користимо ништа", тврди Абрамовић.
Најважније што је Тесла оставио у архиву јесте, истиче Абрамовић, његова теорија структуре материје, заснована на луминоферозном етру и огледима за лабораторијску производњу лоптастих муња, које су, према Тесли, модели основних честица од којих се састоје сви хемијски елементи и цјелокупни свемир.
"Једино Теслин пут у науци отвара перспективу неисцрпне енергије космичког окружења и најдубљег разумевања божанске грађевине физичке реалности", истиче Абрамовић у интервјуу Срни.