Тијело живи и два дана након смрти!
Када људски мозак престане да ради и када дође до неповратне обуставе функционисања дисајног и крвног система, љекари службено проглашавају да је наступила смрт.
Ново америчко истраживање показује да би се та дефиниција у одређеном смислу могла промијенити.
Према научном раду који је постављен на страници "Биорxив", на стотине гена у тијелу настављају да функционишу још, најмање, два дана након смрти.
Штавише, у ћелијама се буде неки гени који за живота нису били активни.
Ново откриће има велики значај за љекаре који се баве трансплантацијом органа, али и за форензичку медицину, у којој би се тренутак смрти могао одређивати са, до сада, невиђеном прецизношћу од само пар минута.
У студији која је рађена под вођством Петера Ноблеа и Алекса Позиткова, са Универзитета у Вашингтону и Сијетлу, проучаване су активности гена у органима мишева и риба зебрица.
Стотине гена укључиле су се одмах након смрти. Међу њима је била и група гена за фетални развој, који се обично искључују одмах након рођења, али и група гена који се повезују с повећаним ризиком оболијевања од рака. Њихова активност достигла је врхунац 4 сата након смрти.
Аутори претпостављају да се слични процеси збивају и у људском организму. Већ су нека ранија истраживања показала да су код људи различити гени, међу којима и они за контракцију срчаних мишића, те за зацјељивање рана, активни више од 12 сати након смрти.
Чињеница да се након смрти активирају неки гени повезани са раком важна је за трансплантациону медицину. Научници су раније уочили да се ризик оболијевања од рака повећава код људи којима су пресађени органи.
Томе у одређеној мјери могу придонијети лијекови за сузбијање реакција имунолошког система које пацијенти узимају како тијело не би одбацило орган. Амерички стручњаци, међутим, сматрају да би требало истражити колику би улогу у томе могли имати гени "пробуђени" након смрти.
Намеће се питање зашто се толико мноштво гена укључује након смрти? На њега постоје два могућа одговора, наводе научни портали.
Први је да тијело природно настоји да укључи гене који се иначе укључују при озбиљним повредама. Други је да искључивање бројних гена даје прилику за укључивање оним генима који су за живота били утишани активностима већине.
Ново истраживање могло би да подстакне размишљање о томе јесу ли двије кључне дефиниције смрти - она о престанку функција мозга и она о заустављању респираторног и крвног система коначне одреднице, пошто гени могу бити активни још два дана након смрти.