latinica  ћирилица
26/05/2016 |  10:26 ⇒ 10:27 | Аутор: РТС

Стевија - "слатка трава" у коју и даље сумњамо

Од 2011. године, када је званично одобрен природни заслађивач од екстракта стевије, у јавности се стално поставља исто питање: да ли је та биљка заиста безбједна за наше здравље?
Стевија - Фото: илустрација
СтевијаФото: илустрација

Док здравствене организације увјеравају да је стевија најздравија замјена за шећер, најновије студије наговјештавају да њене есенције могу бити најефикаснији лијек за лајмску болест.
Стевија (Stevia rebaudiana) је биљка из породице хризантема коју су племена Јужне Америке открила још прије два вијека. Европљани су њена слатка својства спознали много касније: француски хемичари су 1931. године први пут изоловали слатке супстанце из њеног лишћа, након чега је и произведен природни заслађивач који данас можемо купити у скоро свакој продавници.

Послије више од три деценије клиничких истраживања утврђено је да слатке компоненте стевије имају све оне особине које су научници годинама покушавали да хемијским процесима постигну код вјештачких заслађивача: двјеста пута су слађе од шећера, немају калорије, стабилне су на високим температурама, безбједне за децу, труднице, и прије свега, за људe са дијабетесом типа 2. 

Контрадикторне студије о безбједности

Године 2011. у часопису за фармакологију „The Journal of Pharmacology & Pharmacotherapeutics" (који прати најновије свјетске клиничке студије), објављено је да стевија изазива неплодност и повећава ризик од малигних обољења. Нешто касније, у истом часопису, упозоравали су да сладак укус заслађивача (па и стевије) отвара апетит, те тако, избјегавајући шећер, ми заправо уносимо више калорија.

Токсиколози Универзитета у Калифорнији приметили су (приликом експеримента на животињским генима) да елементи стевије изазивају мутације ДНК, које би даље могле да изазову рак. 

Поменуте студије демантоване су истраживањима водећих здравствених организација, о чему је (на једној од радионица београдског Фестивала здравља), говорила и др Гордана Ристић, која у Хановеру ради на безбједности хране.

Др Ристић је објаснила да је Америчка управа за храну и леијкове (The U.S. Food and Drug Administration ‒ FDA), иначе институција са врло ригорозним критеријумима, јасно демантовала поменута нагађања о штетности стевије.

Након лабораторијских испитивања утврђено је да одрастао човек може дневно уносити количину стевије која замјењује 45 коцки шећера, и да му то неће штетити наредних седамдесет година.

Европска управа за безбједност хране (EFSA) и Европска комисија објавиле су, такође, да стевија није токсична ни канцерогена, те да нема утицаја на репродуктивно здравље.

Нова истраживања

Истраживачи Департмана за биологију и заштиту околине Универзитета Њу Хејвен сматрају да би екстракт стевије могао да буде до сад најефикаснији лијек за лајмску болест.

На основу досадашњих испитивања, екстракт биљке уништавао је бактерију Borrelia burgdorferi много брже од стандардних антибиотика.

У случају да клиничке студије потврде то својство стевије, оболели од лајмске болести имаће бржи и сигурнији опоравак (послије престанка обичне антибиотске терапије често се дешава да се бактерије врате).

С друге стране, истраживачи Корнел међународне баште биља и корова открили су како да отклоне горку компоненту, која се до сада осећала у заслађивачима на бази стевије. Откриће ће само добринети досадашњем комерцијалном успјеху биљке.

Као и у многим другим случајевима, на самим потрошачима је да буду мудри и „снађу се" у мору опречних тврдњи везаним за безбједност стевије. Једно је сигурно: производи са стевијом знатно су обогатили исхрану дијабетичара, и пружили до сад најприроднију замену за шећер и вјештачке заслађиваче.