latinica  ћирилица
24/05/2016 |  08:51 | Аутор: БЕТА

Научници: Коначно знамо шта је извор живота на Земљи

Сунце и његове олује донијели су на Земљу неке од услова за настанак и развој живота, наводи се у студији објављеној у понедјељак у часопсу "Nature Geoscience".
Планета Земља - Фото: Screenshot/YouTube
Планета ЗемљаФото: Screenshot/YouTube

- То је ново објашњење поријекла сложених биомолекула - хемијских једињења у живим организмима, на Земљи, у шта је укључено Сунце, његове ерупције - рекао је за АФП Владимир Ајрапетијан, из Центра Годар америчке свемирске агенције НАСА, коаутор студије.

Земља је веома посебна планета: њен ваздух садржи савршену комбинацију хемикалија потребних за живот и њена температура је идеална, омогућавајући да вода буде течна.

Под претпоставком да је Сунце у својој "младости" било активно као младе звезде које осматрамо данас, Ајрапетијан и његове колеге проучавали су модел утицаја соларних олуја, жестоке бујице честица и зрачења с наше звеијзде у свемир, те и у младу Земљину атмосферу.

- Посматрање младих звијезда, попут нашег Сунца у првих неколико стотина милиона година, указује на то да је наше Сунце је имало бурну прошлост, са такође честим и моћним ерупцијама. Те моћне соларне олује избацивале су токове енергије више од хиљаду милијарди пута јаче од атомске бомбе - рекао је истраживач.

Аутори су симулацијом открили да наелектрисане соларне честице улазе у интеракцију са компонентама атмосфере Земље, а молекул азота се претварају у молекуларног азот-диоксида (N2O) и у водоник-цијанид (HCN).

Водоник-цијанид тада може да обезбиједи снабдијевање азотом за формирање аминокиселина, за настанак протеина и градивних блокова живота.

Азот-диоксид, гас стаклене баште, могао је да загрије површину Земље и доведе је на температури компатибилну с течним стањем воде, иако је у то вријеме Сунце било 30 одсто слабије него сада.

- То указује да је, чак и тада, док су судари астероида и комета тек снабдијевали Земљу водом, наша планета била насељива - закључио је истраживач и додао: "То је много раније него што смо мислили".

По научној заједници, први облици живота на Земљи појавили су се прије 3,5 милијарди година.