Данас је Свјетски дан хипертензије
Хипертензија (повишени крвни притисак) главни је узрок развоја можданог удара, инфаркта миокарда (срчаног удара), затајења срца, анеуризме артерија и неких облика хроничног оштећења бубрега.
Нормалан ниво притасак је испод 140/90, све изнад тога је висок. Ако се у понављаним мјерењима констатује да има скокова изнад тих вриједности пожељно је, уз модификацију животних стилова, узимати адекватну медицинску терапију. Најчешће расте доњи (срчани), с годинама су и један и други повишени, а у старијој доби је знатније повишен горњи притисак.
У случају хипертензије нема правила, али у задње вријеме постоји све више млађих људи који су хипертоничари.
Иако долази с годинама живота, у задње вријеме кад је актуалан брзи темпо живота и стрес хипертензија је све више и болест код млађих људи. То је незаразна болест која узима све више маха, како у свијету тако и на овом поднебљу. Везана је за брзи начин живота, свакодневни стрес и један је од првих фактора ризика за оболијевање крвних судова, а познато је да више од 50 посто популације умире од компликација насталих услијед болести крвних судова.
Симптоми које људи углавном занемаре јесте главобоља посебно у потиљку, губитак концентрације, слабост, умор, зујање у ушима... Након неког времена одједном осјете нагле вртоглавице, повраћање што их обично натјера да посјете љекара који констатује висок крвни притисак.
Како би се изборили са хипертензијом умјереност је кључни фактор и од тога све почиње. Да би имали здравији животни стил, потребно је кориговати исхрану, умјереност у храни, што више избјегавати стрес, појачати физичку активност као битна ставка живота и уједно издувни вентил за негативну енергију чије накупљање и доводи до стискања крвних судова и до хипертензије.
Широм свијета, у периоду од 1980. до 2008. године, забиљежен је пораст броја особа с хипертензијом - са 600 милиона на милијарду, а предвиђа се да ће до 2025. године тај број износити 1,56 милијарди.