У чему је тајна среће Исланђана?
Становници ове острвске државе на сјеверу Европе себе сматрају срећним и задовољним и чини се да их не ометају ни хладноћа ни криза која је изазвала незапосленост и неповјерење у институције.
Научница Дора Гудмундсдотир је објавила опширну студију у којој је показала да је економска криза на срећу Исланђана имала мањи ефекат.
Не само да индекс среће нације није много пао током кризе 2008. године већ је и око 25 одсто Исланђана рекло да се осјећа срећнијим него прије кризе.
Како преноси Би-Би-Си, тајне среће Исланђана су прилагодљивост, тврдоглавост и заједништво и друштво које функционише као колективно предузеће.
Исланђани се држе заједно и имају повјерења једни у друге како кажу увијек се нађе неко ко ће помоћи особи у невољи.
Чак и у највећем граду Рејкјавику влада атмосфера блискости као у малом насељу.
Према најновијем извјештају УН, срећа је у Исланду “подједнако распоређена“, што га чини једном од ријетких земаља у којима је то случај.
То значи да су сви Исланђани више или мање срећни, док у другим земљама – нарочито оним на Блиском Истоку или Јужној Америци нивои среће међу људима варирају у великој мјери.
Исланђани су вијековима живјели одвојено од остатка Европе и морали су да се прилагоде тешким условима за живот, вулканским активностима, хладноћи, мрачним зимским данима.
Тврдоглави оптимизам код Исланђана се огледа у чињеници да многи од њих уживају у пркошењу хладноћи тако што се купају напољу по зими, наводи Би-Би-Си.
Психолози сматрају да је литература, која је одувијек била важна Исланђанима, имала значај у превазилажењу тешких периода.
Некада су то биле викиншке саге, а данас романи, приче, поезија...
Исланд објављује више књига него иједна друга држава на свијету. Исланђани воле да пишу и да читају књиге и то им је један вид борбе против стреса.