latinica  ћирилица
15/03/2016 |  16:31 | Аутор: Б92

Нездрава животна средина годишње односи милионе живота

Око 12,6 милиона људи умрло је због живота у нездравој животној средини 2012. године, што је скоро четвртина или 23 одсто од укупног броја умрлих у свијету, наводи се у новом извјештају Свјетске здравствене организације.
Лијечење (Фото: Thinkstock) -
Лијечење (Фото: Thinkstock)

Према наводима данас објављеног извјештаја, фактори ризика које доноси животна средина, као што су загађења ваздуха, воде и земље, изложеност хемијским супстанцама, климатским промјенама и УВ зрацима, изазивају више од 100 болести или повреда код људи. СЗО, која је први пут 2002. направила процјену о утицају животне средине на број смртних случајева, наводи 10 водећих болести везаних за загађену околину.

Број смртних случајева изазваних непреносивим болестима које се могу приписати загађењу ваздуха, укључујући изложености дуванском диму из друге руке, достигао је 8,2 милиона.

Непреносиве болести као што су срчани удар, болести срца, рак и хроничне респираторне болести сада представљају скоро двије трећине укупног броја умрлих од узрока изазваних нездравом животном средином, наводи се у извјештају.

Истовремено се смањио број умрлих од заразних болести као што су дијареја и маларија, често повезаних с лошом водом, слабом санитарном мрежом и лошим управљањем отпадним водама.

Већи приступ здравој води и санитарним мрежама били су кључни у смањењу броја смртних случајева од ових болести, уз бољи приступ вакцинацији и основним лијековима. Ипак од тих болести је у 2012. умрло 846.000 људи. Ненамјерне повреде као што су саобраћајне несреће такође се убрајају у повреде везане за животну средину, и од њих је 1,7 милион умрло 2012. године. СЗО сматра да су саобраћајне несреће такође везане за животну средину, јер, према тој организацији, несреће су често изазване лошим стањем путева.

Смрти изазване такозваним намјерним повредама, у које се убрајају самоубиства, такође се убрајају у смртне случајеве изазване животном средином, сматра СЗО и наводи да су нека самоубиства изазвана приступом токсичним производима, као што су пестициди. СЗО сматра да би боље управљање животном средином омогућило да се сваке године спаси 1,7 милиона дјеце млађе од пет година и 4,9 милиона старијих људи.

- Током 2002. око 25 одсто смртних случајева у свијету било је везано за животну средину, а данас је тај проценат 23 одсто, што је мало мање, али како је број становника порастао за 10 година коначан број је велики - рекла је докторка Марија Неира, директорка одјељења за јавно здравље. Највише умрлих од узрока изазваних животном средином забиљежено је у југоисточној Азији, гдје се том узроку приписује 3,8 милиона умрлих. На другом мјесту је област Пацифика (3,5 милиона), а слиједи Африка (2,2 милиона), Европа (1,4 милиона), Блиски Исток (854.000) и Америка (847.000).

СЗО, да би се поправила та ситуација, предлаже рјешења као што су смањење емисије угљеничних гасова, развој јавног превоза, поправљање санитарне мреже, промјена исхране тако да се користи мање хемијских производа, заштита од Сунца и забрана пушења.

Генерална директорка Свјетске здравствене организације Маргарет Чан рекла је да "здрава животна средина значи здраво становништво".

- Ако земље не предузму акције да би окружења у којима људи живе и раде била здрава, млиони људи ће се разбољети и умријети сувише млади - додала је она.