latinica  ћирилица
06/02/2016 |  19:26 | Аутор: Агенције

Да ли је ово најреалистичнија дијета за мршављење до сада?

Многе дијете обећавају да могу учинити чуда за вашу линију и за врло кратко вријеме. Међутим, већина њих је потпуно нездрава. Сада један стручњак са Харварда каже да има потпуно безбиједан метод који вас може довести до савршене линије.
Храна - Фото: РТРС
ХранаФото: РТРС

Др Дејвид Лудвиг, стручњак за нутриционизам и гојазност на Медицинском факултету Универзитета Харвард, осмислио је план исхране који је представио у својој књизи "Always Hungry?".

Програм почиње двонедјељним “зауздавањем жеље“ за одређеним намирницама, а током тог периода треба да се суздржите од свих житарица, прерађеног шећера, скробастог поврћа, алкохола и вјештачких заслађивача.

Махунарке, поврће и воће (до три воћке дневно) су дозвољени. Сваки оброк треба да садржи порцију протеина (месо, јаја, сир или јогурт) и масноће (маслиново уље, авокадо, орашасти плодови).

У овој фази око половине унијетих калорија у току дана треба да чине оне из масти.

Током друге и треће фазе житарице се постепено уводе, али оне непрерађене, попут киное и овса.

У другој фази је дозвољено и скробасто поврће, попут бундеве, али не и кромпир. У трећој фази је много опуштеније, али се препоручује да свако нађе идеалну количину угљених хидрата и шећера коју њихово тијело толерише.

До краја програма, око 40 одсто калорија треба да потиче од масти, 40 одсто из угљених хидрата и 20 одсто од протеина.

Лудвиг тврди да је план саставио на основу обимног истраживања, али и испитујући остале студије о томе зашто се гојимо и како мршавимо.

Његово објашњење је сљедеће: када једемо угљене хидрате попут хљеба и кекса, ниво инсулина у нашем тијелу скаче. Наше масне ћелије упијају калорије и задржавају их, због чега их нема довољно у крви, а наш мозак и даље мисли да тијело гладује.

Пошто је један од најбржих начина да унесемо калорије у крв тај да једемо просте прерађене угљене хидрате, унијећемо их и онда ћемо поново бити гладни.

То је зачарани круг, каже Лудвиг, који води до успореног метаболизма и гојазности.

Он каже да је улога прве фазе дијете да “поново тренира наше масне ћелије“ да пуштају калорије које складиште, како би тијело могло да “схвати“ када је заиста гладно.

Лудвиг каже да се то дешава када се прости угљени хидрати замијене мастима.

“Тако се снижава ниво инсулина и умирује хронично запаљење, а масне ћелије престају да узимају толико калорија и препуштају их тијелу. Глад природно опада, метаболизам се убрзава и почињете да губите килограме тако што сарађујете с вашим тијелом, умјесто да идете против њега“, каже Лудвиг.

Он тврди да су испитаници који су учествовали у његовој студији заиста мање чезнули за угљеним хидратима у трећој фази дијете. Такође, он предлаже редовне шетње, чији циљ не треба да буде “физичка активност“ као таква, него уживање.

Лудвиг је и против бројања калорија и сматра да људи треба да једу кад су гладни.