latinica  ћирилица
31/01/2016 |  19:03 | Аутор: Агенције

Шкот који је извео највећу превару у историји

Прије готово 200 година један Шкот је извео вјероватно највећу превару у историји.
Грегор Мекгрегор, слика Семјуела Вилијама Рејнолдса - Фото: Wikipedia
Грегор Мекгрегор, слика Семјуела Вилијама РејнолдсаФото: Wikipedia

Грегор Мекгрегор - бивши генерал и авантуриста - домогао се 1820. године велике парцеле у Средњој Америци, на подручју данашњег Хондураса. Земљу је наводно добио као принц Појаиса - земље за коју нико није чуо прије тога.

Кад се, након путовања по Америци, вратио у Велику Британију, одмах је покренуо "маркетиншку кампању" како би привукао улагаче и колонијалисте у “своју земљу“.

Према његовим причама, Појаис је била земља у којој су “текли мед и млијеко“ - плодног тла, хладних ријека препуних злата и густих шума у којима је било мноштво егзотичних плодова и дивљачи.

Осим што је описао земљу која је била дијаметрално супротна његовој суровој родној груди, он је играо и на мушкост својих сународника тако што је објављивао огласе који су “ударали“ на храброст оних који се усуде да оду у нове походе и тврдио да морају уложити новац у експедиције што прије.

Мекгрегор је једноставно био рођени трговац - обећавао је Рај на земљи својим инвеститорима, које је убјеђивао да ће на тај начин бити узор свим људима и да је важно да што прије реагују, јер у супротном могу пропустити своју шансу.

За случај да му неко не повјерује, увијек је код себе имао књигу о предностима мале острвске нације, коју је наводно написао капетан Томас Стрејнџвејс, а заправо је сам био аутор. Такође, штампао је и лажни новац који је давао инвеститорима.

Зарадио је милијарде

Тактика је “упалила“. Мекгрегор је прикупио 200.000 фунти готовине и готово 1,3 милиона фунти у обвезницама (данас би то била вриједност од 3,6 милијарде фунти).

Крајем 1822. и почетком 1823. године кренуле су прве двије експедиције ка Појаису, тачније 250 ентузијастичних будућих насељеника. Али, кад су стигли до дестинације, затекли су потпуно другачију ситуацију од обећане.

На обали није било лука, насеља ни путева, земља је била непогодна за обраду, а у ријекама од злата није било ни трага. Убрзо су неприпремљени Шкоти почели да умиру један за другим, све док преосталу трећину није спасао брод којих их је одвео у Белизе.

У Велику Британију се вратило њих педесетак, па су се новине расписале о великој превари. Занимљиво је да су неки од преживјелих “авантуриста“ и даље бранили Мекгрегора, пребацујући кривицу на друге организаторе експедиција.

Мекгрегор је побјегао у Француску гдје је, вјеровали или не, покушао да изведе исту превару, али је тамо ухапшен.

Након тога се на кратко вратио у Единбург одакле је поново морао да бјежи. Вратио се у Средњу и Јужну Америку, гдје је и умро 1845. године.

А Појаис, како је Мекгрегор назвао обећану земљу, до данас је остала непокорена и напуштена дивљина.