latinica  ћирилица
28/12/2015 |  08:47 | Аутор: РТРС

Хладноћа провоцира ангинозни бол

Зима, магла и влага изазивају сужење крвних судова. Због сужења артерија јавља се недостатак кисеоника који исхрањује срце.

Нагли излазак на хладноћу код кардиоваскуларних болесника може да доведе до грчења ионако већ сужених крвних судова и изазове ангинозни бол. Они већ знају да препознају ангинозни напад: туп бол у средогруђу који обухвата површину длана и траје неколико минута.

Бол може да се шири и у врат, доњу вилицу, оба рамена, мада чешће у леву унутрашњу страну надлактице и подлактице. Некада може да буде захваћена и десна рука, као и леђни део међу лопатицама.

Ангинозним нападима највише су склони они који имају ангину пекторис или су прележали инфаркт. Међутим, излазак из топле собе на минус може да провоцира ангинозни напад и код наизглед здравих особа.

Према ријечима др Милана Златара, начелника Службе за ургентну интерну медицину и кардиологију у Ургентном центру КЦС, хладноћа изазива скупљање крвних судова:

- Због њиховог сужења јавља се недостатак кисеоника који исхрањује срце, што се одражава на нервне завршетке у срчаном мишићу, а то пацијент осећа као бол. Ангинозни бол не мора увијек да буде јак и оштар. Пацијент може да има осећај нелагодности у грудима, печења, жарења, пробадања или гушења. Ангинозним болом се не сматра тренутни бол од неколико секунди, ако га болесник описује као пробадање игле, ако је повезан са дисањем, ако је локализован на малом подручју површине јагодице прста, или ако траје сатима.

Ангинозни напад најчешће се јавља приликом напора, пењања уз степенице, на хладноћи, приликом узбуђења, послије оброка или цигарете. Пацијентима је, каже др Златар, тешко да разликују ангинозни бол од бола који најављује инфаркт.

- Инфаркт може да прође и са знатно блажим боловима у грудима, тако да интензитет и јачина бола немају никакав значај у препознавању узрока оваквог напада, - каже др Златар. - Забрињавајући симптом, уз бол у грудима, може да буде и нагли осећај слабости и малаксалости и свеопште лоше стање организма. То је стање које некад најављује инфаркт.

Чим осјете ангинозни бол у грудима, срчани болесници треба одмах да ставе нитроглицерин под језик, јер он опушта срчани мишић и шири крвне судове што доводи до попуштања бола. Ако болови не прођу, обавезно је да се пацијенти јаве лекару.

СМАЊИТЕ ФИЗИЧКИ НАПОР

Обољели од коронарне болести не би требало нагло да излазе на хладноћу већ да се постепено прилагођавају:

- Прво треба да изађу на терасу или прозор, да осјете хладнији ваздух, затим, да штите нос и уста шаловима како не би удисали хладан ваздух и директно угрожавали крвне судове - објашњава др Милан Златар. - Такође, треба да избјегавају магловито вријеме и смог, и да се што мање излажу напору, јер се зими троши знатно више енергије за загријавање организма, па остаје мање снаге чак и за најмање физичке активности.

извор: новости/Б92