Тајна древних пирамида
Велика пирамида у Гизи је последње од седам свјетских чуда антике. Овај 4.500 година стари споменик, заправо гробница фараона Кеопса, саграђена је од 2,4 милиона кречњачких камених блокова од којих сваки тежи око 2,5 тоне.
Данас још увијек дебатујемо око тога како су забога стари Египћани успјели да пренесу сво то силно камење од каменолома до модерног Каира.
Научници имају неколико идеја, али једна постаје све више и више прихваћена како вријеме одмиче: ролали су их низ пут.
Заправо, ово је нова идеја која је варијација старе идеје која каже да су древни грађевинари качили блокове за цилиндре које су онда гурали по путу, али постоје једна озбиљна мана са овом хипотезом, а то је чињеница да би тако дошло до велике штете нанесене путевима, за шта нема никаквих археолошких доказа.
Ако се узме у обзир да су радници помјерали и до 40 блокова на дан, онда би штета била огромна и била би потребна незапамћена инжењерска логистика да се то поправи на вријеме за нову туру која иде одмах иза старе
Један физичар са Универзитета у Индијани, Џозеф Вест, је недавно објавио рад који предлаже другачији приступ који би значајно смањио притисак на земљиште а истовремено омогућио лакше гурање.
Идеја је невјероватно једноставна: Египћани су око камених блокова везивали дрвене штапове и тако их претварали у дванаестоуглове. Онда су их гурали.
Вијест и екипа окупљена око њега тестирала је своју идеју помоћу бетонског блока тешког 30 килограма, и установила да је потребна снага од 0,15 тежине камена да би га помјерили. 50 радно способних људи би камен тежине 2,5 тоне помјерала пола метра по секунди.
(НН/телеграф)