latinica  ћирилица
09/11/2015 |  11:51 | Аутор: Б92

Због чега су стари Грци жртвовали ружне људе?

Прве асоцијације на Стару Грчку обично су филозофи, просвећени политичари и прелијепа умјетничка дјела. Међутим, ова древна цивилизација имала је своју мрачну страну – вјеровање у подземни свијет препун демона, духова и разних других авети, од којих су зазирали сви.
Ископине - Грчка - Фото: илустрација
Ископине - ГрчкаФото: илустрација

Ништа вас не може боље упознати са овим мистичним и застрашујућим аспектом живота у Старој Грчкој, ако ритуал фармакос, церемонија која је одржавана на годишњем нивоу од 8. до 5. вијека прије нове ере.

Поријекло и детаљи ритуала с мистериозни: постојећи историјски извори нуде само делић приче.

Ипак, знамо да је у то доба током раздобља болести и глади, сваки грчки град бирао најружнијег становника који је у ритуалу имао улогу “фармакоса“. (“Ружан“ у овом случају вјероватно значи деформисан на неки начин и сигурно припадник нижих слојева друштва)

Та особа би на неко време добијала храну о трошку друштва и то највеће деликатесе доступне у то вријеме – смокве, колачиће од јечма и сиреве. Касније, он или она, били би спровођени кроз град и звјерски пребијани гранама.

Судбина ових несрећника углавном је зависила од локалних традиција. У неким мјестима само би били прогнани, док би у неким фармакос био каменован до смрти, запаљен или бачен с литице.

У Атини је рецимо ритуал обиљежаван током годишњег Таргелија фестивала.

Тешко је наћи одговор на питање зашто би друштво жртвовало своје “ружне“ чланове. Прије свега, стари Грци били су опседнути чистотом, а они који су одступали од институционализованих норми посматрани су као пријетња.

Физичке несавршености сматране су показатељем моралних недостатака и зато су деца с посебним потребама напуштана и избацивана ван градских зидина.

Друго, грчка митологија на много места показује да жртвовање појединца даје моћ да се спасе цијела заједница, што је одраз из прецивилизацијских тековина у којима је племе опстајало тако што је жртвовало најслабије чланове.

Ритуал фармакос имао је и фукцију катарзе, прочишћења гријеха комплетног друштва. Из саме ријечи фармакон, изведена је енглеска ријеч “фармација“ која истовремено означава и отров и лијек. У њој је садржана двојака природа фармакоса: он је био истовремено и кривац за сва зла која погађају друштво, али и његов спасилац. Баш зато је и прије жртвовања чашћаван најбољом храном.

Наравно, елиминацијом фармакоса нису могли да се ријеше проблеми друштва, али је зато тај ритуал ублажавао тензије које су се гомилале током тешких времена и избјегавана је могућност хаотичног и неконтролисаног крвопролића.

Пракса је незамислива у већини савремених култура, али сама његова суштина није нестала. Често се комплетне заједнице окрећу против најслабијих група – немоћних, бескућника, избјеглица... Попут старих Грка, људи и данас пројектују најстрашније аспекте себе и друштва ком припадају у неког појединца или групу. Та сила која и данас обликује понашање људи може имати далекосежније посљедице од линча руље.