Седам најчешћих "крадљиваца" памћења
Када памћење почне да издаје, прва помоћ су разнобојне цедуљице које се лијепе свуда у окружењу, како бисте стално имали на уму обавезе које вас очекују. Али, ако се стање не поправи, проблем са вијугама можда додатно оптерећују недостатак сна, свакодневна изложеност стресу, па чак и неке болести.
"Људски мозак може да се моделира, односно, под утицајем одређених подстицаја из окружења може да се мијења да би постао бољи", тврди Мајид Фотухи, оснивач Центра за пручавање мозга у америчком граду Лутервил.
Научници овог центра дошли су до многих интересантних сазнања шта све утиче на људски мозак.
1. Недостатак сна
Стручњаци стално упозоравају да недостатак сна може значајно да утиче на обављање свакодневних обавеза. Смањена концентрација, успорена реаговања и умор не утичу лоше само на активност на послу или у школи, него и на памет. Ово посљедње не може да се поремети након понеке непроспаване ноћи, већ када особа дугорочно има проблем са спавањем.
2. Штитаста жљезда
Ова жлљзда нема неки одређени утицај на мозак, али утиче на све метаболичке процесе у тијелу, и зато би требало провјерити њену функцију чим се јаве проблеми са губитком памћења.
3. Пушење
Пушење оштећује мозак јер негативно утиче на прокрвљеност овог органа. Може да изазове заборавност, повриједу мождане функције и да значајно смањи фонд ријечи који се користи. Истраживање у коме је учествовало 7.000 мушкараца и жена показало је да су старији пушачи имали смањену функцију мозга више него њихови вршњаци непушачи.
4. Таласи топлоте
Велики утицај на памћење имају и таласи топлоте кроз које пролази већина жена у периоду менопаузе. "Што су више ових валунга имале, то су били и израженији проблеми са памћењем, а нарочито су имале потешкоће да се сјете неког имена или догађаја", навео је Фотухи. Ипак, ови таласи топлоте не остављају трајну посљедицу на функцију мозга. Женско тијело у току менопаузе пролази кроз период хормонских промјена, и чим се то заврши, и памћење се враћа у нормалу.
5. Депресија и анксиозност
Стручњаци су доказали да анксиозност и депресија ремете нервне склопове који утичу на памћење. Међутим, ако се иза губитка меморије налази поремећај расположења, постоји шанса да се сјећање у потпуности врати. Како се поправља расположење појединца, тако се побољшава и његова меморија.
6. Исхрана
Истраживање које је рађено на одраслим мишевима је показало да су глодари који су добијали масну храну након осам недјеља посматрања имали горе резултате од оних који нису добијали такву храну. Друга анализа је установила да исхрана богата мастима утиче на хипокампус, дио мозга који је одговоран за краткотрајно памћење.
7. Стрес
Хормони стреса утичу на дјелове мозга који контролише меморију. Хроничну или понављани стрес значајно штете мозгу.