latinica  ћирилица
15/09/2015 |  09:31 | Аутор: Вечерње новости

Ортопеди: Ђачка торба не смије да буде тежа од три килограма

Сваки трећи ученик основне школе има криву кичму, показали су резултати систематских прегледа у школским диспанзерима.
Дјеца (Фото: mamamia.com.au) -
Дјеца (Фото: mamamia.com.au)

Претешка ђачка торба је један од могућих узрока деформитета, па стручњаци на почетку нове школске године апелују на родитеље и наставнике да не оптерећују много леђа ђака. У страху да не би нешто пропустила, дјеца у торбу трпају све и свашта, па је понекад тешка и по пет, шест килограма.

Стручњаци упозоравају да торба треба да буде што лакша, када је празна може да тежи највише један килограм, а када се у њу ставе свеске, књиге и неопходан прибор, не би требало да пређе 10 до 15 процената дјечје тежине.

Колико леђа ђака могу да се оптерете зависи од узраста, тежине и конституције дјетета. Рецимо, дјете које има 20 килограма не би смјело да носи торбу тежу од три килограма. Важно је знати и да торба за школу треба да прати пропорције дјетета. Не би требало да буде већа од ширине леђа, изнад нивоа рамена и испод нивоа струка.

"Торба не смије да буде шира од тијела да би дјете могло слободно да покреће руке напред и назад", савјетује др Борис Пиштигњат, дјечји хирург-ортопед. "Не треба да буде предугачка, јер ће при ходу да удара дјете по задњици, и због тога ће се оно неприродно нагињати уназад. Са друге стране, уколико је торба превисоко, дјете ће се згрбити".

Када дијете стави торбу на леђа провјерите да ли може нормално да покреће главу лијево и десно, и да испружи руке у страну и увис. Нараменице не смију да стоје на раменом зглобу, јер тада дјете не може руке да испружи напред.

Обратите пажњу да ли торба има више преграда и џепића, да би тежина ствари у њој могла боље да се распореди. Теже ствари требало би да се стављају на дно, а равне, као што су књиге и свеске, уз задњу страну која је најближа леђима.

И ТОЧКИЋИ МОГУ ДА ПОМОГНУ - Торбе са точкићима и ручицом, које дјете може да вуче најмање оптерећују кичму, али не смијеју да се претрпавају. Јер, чим наиђу на препреку на путу или степенице, они морају да се подигну у руку, што може да буде велики терет за кичму малишана.

"Умјесто торби на једно раме препорука је да се носе ранчеви", каже др Пиштигњат. "Тада је оптерећење симетрично, а тежина равномерно распоређена преко леђа малишана. Ако не водимо рачуна о здрављу кичме у дјетињству, посљедице ће се осјетити већ у четрдесетим годинама. Јавиће се преране дегенеративне промјене, болови и потреба за физикалном терапијом".

Избором добре торбе не завршава се, међутим, брига о правилном развоју. Како ће кичма стајати умногоме зависи од снаге мишића. Ако дијете сједи цијели дан, послије неког времена почиње да сједи повијено унапред и тај положај задржава и када стоји. Како снага мишића  слаби, развија се погрбљеност. Зато је кључно да се дјеци омогући довољно физичке активности.

"Свјетска здравствена организација каже де је минимум физичке активности у дјечјем узрасту више од једног сата дневно", истиче наш саговорник. "Али, да би та активност имала ефекта, она мора да изазове убрзање рада срца и дисања. Комбиновање пливања три пута недјељно са неким спортом, учиниће много за развијање мишића, боље здравље, али и превенцију гојазности, дијабетеса и повишеног притиска".