Највећи митови о тијелу и здрављу
Савјети да прије спавања треба попити чашу млијека за бољи сан или да коса брже расте ако се чешће шиша, од народних мудрости су прерасли у здравствене митове. Група америчких стручњака је покушала да да научно објашњење за најчешће коришћене препоруке које се преносе са кољена на кољено, и већ су толико укоријењене у народу да су чак и неки љекари почели да вјерују у њих.
Истраживање су урадили професор педијатрије Арон Керолс из Института Регенстрајф у Индијанаполису и стипендисткиња на Институту за здравље дјетета при Медицинском факултету Индијана Рејчел Вриман. Резултате су објединили у књизи "Немојте да прогутате жваку! Митови, полуистине и потпуне лажи о тијелу и здрављу".
1. Осам чаша воде на дан
Аутори истраживања нису пронашли ниједан научни доказ који би потврдио ову препоруку. Проучили су 1.945 чланака углавном из Националног истраживачког центра и дјелом Националне академије наука, гдје се, као препоручена доза течности помиње количина од 2,5 литара на дан за одрасле, али уз напомену да се већина налази у храни коју узимамо.
- Уколико се овај дио реченице игнорише, препорука може да се интерпретира да током дана морамо да попијемо осам чаша воде - објашњавају др Керол и др Вриман. - Постојеће студије сугеришу да је адекватан унос течности задовољен кроз типичну дневну конзумацију сокова, млијека, кафе, чајева.
2. Користимо само 10 одсто мозга
Ово вјеровање постоји више од 100 година, напомињу аутори, а најранији запис са којим су се сусрели у истаживању датира још из 1907. године. Постоје, међутим, многобројни докази који су резултат научних истраживања да људи користе знатно већу површину мозга од поменутих 10 одсто.
- Многобројна снимања мождане активности показују да готово не постоји ниједан дио мозга који је потпуно неактиван - тврде истраживачи.
Један од аргумената против овог мита је и чињеница да ако се деси повреда на било ком дијелу мозга то доводи до промјене у раду читавог мозга.
3. Коса и нокти расту и послије смрти
Ова тврдња често је коришћена у филмовима, али није истинита. Раст косе и ноктију захтијева комплексну хормонску регулацију која престаје чим наступи смрт. Разлог због кога можда постоји овакво вјеровање може да се објасни процесом дехидратације тијела која се дешава када особа умре. Кожа се усљед тога повлачи, и то може да створи илузију да коса и нокти и даље расту.
4. Бријање убрзава раст длака и чини их гушћим
Још су клиничка истраживања рађена 1928. године показала да бријање нема утицаја на раст косе или длака, а то је потврђено и најновијим студијама. Када длака расте након бријања стиче се утисак да је оштрија јер врхови нису истањени и мекани као коса која није обријана. Изгледа тамније јер није била изложена дјеловању сунчевих зрака.
5. Читање при слабом свјетлу може да оштети вид
Лоше освјетљење отежава изоштравање слике, чини да чешће трепћете и исушује око, а нарочито код особа које су разроке. Читање при слабијем освјетљењу може да буде непријатно, сматрају стручњаци, али не доводи до трајних оштећења.
6. Хладно вријеме утиче да се прехладите
Студије које су се бавиле преношењем прехлада показале су да температура ваздуха нема везе са вирусима којима смо се заразили. Научници претпостављају да смо током зиме чешће болесни, јер више времена проводимо у затвореним просторима, гдје се бактерије и вируси лакше преносе.
7. Пуцкетање зглобовима може да изазове артритис
Ову навику која одаје нервозу има од 25 до 50 одсто популације, а сматра се да то чешће раде мушкарци него жене. Када пуцкају зглобови, заправо се испушта ваздух који је ту заробљен, и који се поново нагомилава, тако да пуцкетање може да се понови већ за око 15 минута. Међутим, не постоје никакви докази да то може да доведе до артритиса. У екстремним случајевима пуцкетање оштећује хрскавицу, али не узрокује хроничне болести.
8. Жвака остаје у желуцу седам година
Свакоме се барем једном десило да прогута жваку. Многи вјерују да она у желуцу остаје чак седам година, јер се тешко вари. Ипак, не постоје докази за то. Тачније, жвака се уопште не вари. Она спада у оне материјале који само прођу кроз тијело, без задржавања.
9. Масна храна и чоколада стварају акне
Не постоје докази који би могли да доведу ове намирнице у везу са акнама. Неке студије су потврдиле да масна храна може да зачепи поре, што даље може да утиче на стварање бубуљице, али не и акне. Доказано је да су акне повезане са хормонским промјенама у тијелу, али не са чоколадом.
10. Један сат након јела не треба пливати
Сигурно сте приметили да многи људи чекају најмање сат након оброка, пре него што се окупају у базену или неком природном купалишту. Не постоје никакви научни докази да је пливање након оброка штетно за здравље, али се свака физичка активност теже изводи када је стомак пун.
11. Шећер утиче да деца буду хиперактивна
Овај мит произлази из чињенице да се шећер, односно велике количине слаткиша, дјеци углавном дају у посебним приликама, као што су прославе рођендана. У тим ситуацијама су многа дјеца активнија и непослушнија, али то није повезано са унијетим намирницама.
12. Контрацептивне пилуле и антибиотици
Неки људи вјерују да узимање антибиотика смањује ефикасност контрацептивних пилула. Ово је, тврде стручњаци на основу ишчитавања многобројних стручних чланака, неистинито. Много је значајније да се хормонска пилила узима сваког дана у исто вријеме, кажу аутори.