latinica  ћирилица
14/08/2015 |  09:15 | Аутор: Мондо

Зашто је опасно пити хладну воду

Процјењује се да чак 70 одсто пацијената који се ових дана јављају у амбуланте и Ургентне центре у Србији су кардиоваскуларни болесници.

Њима врућине најтеже падају, па се чим сунце зађе и мало захлади обраћају љекарима Ургентног центра са многобројним тегобама: отоцима на ногама, наглим падом притиска, несвестицама, гушењем и нападима кашља.

Нису ријетке ни ноћне посјете кардиолошким амбулантама јер се тада најчешће дешавају тегобе због слабости срца - немогућност лежања на равном, осећај гушења, недостатак ваздуха који буде пацијента из ноћног сна.

Докторка Марина Ђикић, специјалиста ургентне медицине из пријемне интернистичке амбуланте Ургентног центра, каже да међу примљеним пацијентима има највише хипертоничара и оних са срчаном слабошћу:

"Код обе групе пацијената тегобе настају због ширења крвних судова. Код хипертоничара се то манифестује наглим падом притиска, јер кад се крвни судови прошире, топлота излази из тијела, али доводи и до пада крвног притиска, нарочито ако је пацијент по редовном терапијом за хипертензију. Још ако нема довољног уноса течности, тада горњи притисак пада и на 80 или 90".

Кад попијете хладну воду...

Срцу се на високим температурама може помоћи редовним узимањем течности. Међутим, срчани болесници не би требало да узимају превише расхлађену воду, нарочито не одједном у великим количинама. Овим болесницима препоручује се благо расхлађена течност која се током целог дана узима у мањим количинама. Пуно помаже и исхрана са доста воћа и поврћа.

Након интернистичког прегледа, овим пацијентима се коригује, односно преполовљава терапија, а неким чак и укида док не прођу врућине, нарочито ако су блажи облици хипертензије.

"Хипертоничарима се савјетује чешће мјерење притиска, барем два пута дневно и то у најтоплијем дијелу дана", каже за "Новости" др Ђикић.

Велике летње врућине, посебно у комбинацији са великом влажношћу ваздуха, за особе са болесним срцем могу бити веома опасне. Ситуација у којој се од болесног срца захтева већи напор и већи број откуцаја, уз смањени крвни притисак, ствара услове за настанак инфаркта, опасних аритмија, и погоршања срчане слабости до стања едема плућа или кардиогеног шока.

"Срце нема довољно снаге да крв коју испумпа врати натраг, односно да направи круг кроз циркулацију, и тада долази до нагомилавања течности у тијелу", објашњава др Ђикић.

Тијело на врућини покушава да се охлади тако што сужава крвне судова на периферији, и због тога долази до повећања хидростатског притиска у капиларима услед чега се повећава количина међућелијске течности и тако настају едеми. Код слабости лијевог срца задржава се течност у плућним венама, па настаје застој и едем плућа, искашљавање крви, плеурални излив, а код слабости десног срца отоци се појављују око зглобова и на потколеницама.

"И у овим случајевима неопходно је да се терапија коригује, а пацијентима савјетујемо да се обрате свом кардиологу, да довољно уносе течности као и да умјерено расхлађују тијело", каже др Ђикић.

Текст пренесен у цјелости са Мондо.рс