latinica  ћирилица
30/07/2015 |  09:09 | Аутор: Вечерње новости

Ухо се инфицира у слаткој води

Купање у базенима, ријекама и језерима који нису бактериолошки чисти може да узрокује заразу. Упала се лијечи пет до седам дана антибиотским и антимикотским капима и мастима.

Особе које имају осјетљиву кожу склону алергијским дерматитисима или екцемима имају и већи ризик да добију инфекцију спољашњег ува. И они који претјерано ревносно чисте ушни канал штапићима могу да направе микроповреде коже, које се лако инфицирају у контакту са прљавом водом. Ушна маст која се нормално ствара у ушном каналу представља природну заштиту коже. Ако се превише често уклања, кожа се истањује и постаје подложна инфекцији.

- Церуминозне жлијезде су измијењене знојне жлијезде и продукују тамножути садржај у ушима - објашњава др Срђан Милићевић, специјалиста ОРЛ. - Церуминозне жлијезде и церумен имају заштитну улогу и када се наруши тај механизам, уз воду и чачкање уха, долази до упале коже, односно спољног слушног канала.

Љетње инфекције спољашњег ушног канала су, у ствари, запаљења коже која су изазвана контактом са бактеријама и гљивицама које се налазе у прљавој води, или приликом рада у прашини. Углавном се јављају након купања у слаткој води као што су ријеке и језера, а нешто рјеђе у морској води. Најчешће настају као инфекције коријена длаке у спољашњем ушном каналу, а затим захватају цијели ушни канал који је код дјеце дужине око два и по, а код одраслих око три и по центиметра.

- Постоје двије основне врсте упала - истиче др Милићевић. - Дифузна у цјелости захвата спољни слушни ходник, а код тзв. чира уха примјећује се ограничена гнојна колекција.

Инфекције спољашњег ува неће проћи спонтано, и врло лако могу да се искомпликују отоком околних лимфних жлијезда. Јавља се и снажан бол који захвата зглоб доње вилице који онемогућава отварање уста и узимање хране. У тежим случајевима стање је праћено повишеном тјелесном температуром.

Упала спољашњег уха се лијечи од пет до седам дана. Користе се антибиотске и антимикотске капи и масти. Оне се наносе на газу која се ставља у ушни канал. Газу мијења љекар сваког другог дана. Уколико је болест праћена температуром и отоком лимфних жлијезда прописују се и антибиотици, најчешће у облику капсула.