Бактерије све отпорније на лијекове

Уколико се антибиотици буду и даље некритички примјењивали за сваку кијавицу, прехладу или гушобољу, постоји велики ризик да се ускоро нађемо на прагу постантибиотске ере, јер су бројни изазивачи бактеријских инфекција, из дана у дан, све отпорнији на тренутно доступне лијекове.

На ово упозоравају стручњаци Европског центра за превенцију и контролу болести у Стокхолму, који су, заједно са Европском унијом, иницирали увођење посебног дана повећања свијести о антибиотицима.

Према подацима из 30 држава Европске уније и Европског економског простора који су достављени Европској комисији, упркос вишегодишњим напорима са се смањи коришћење антибиотика, ни у једној нису успјели да ефикасније смање употребу. У осам држава је, чак, забиљежен значајан пораст.

У Србији је сваког дана 27 од 1.000 становника на терапији антибиотицима, а током 2013. године потрошено је укупно 4,4 милиона кутија ових лијекова. У поређењу са другим земљама, то је више од европског просјека, а по потрошњи антибиотика из групе макролида, који се користе за третирање инфекција узрокованих грампозитивним бактеријама, Србија је на првом мјесту!

Подаци Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" показују да скоро сваки трећи грађанин Србије самоиницијативно користи лијекове, више жене него мушкарци. То се уклапа и у податке Европске уније, јер и тамо за кутијицама антибиотика чешће посежу припаднице љепшег пола.

Најчешће се ови медикаменти користе за лијечење грипа и бронхитиса, а слиједе прехладе, болови у грлу и уринарне инфекције, наводи се у коначном извјештају истраживања специјалног Евробарометра 407 из 2013. године. Антибиотици се у мањем проценту узимају и против повишене температуре, ринофарингитиса, кожне инфекције, кашља, а пет одсто испитаника их је користило чак и за главобољу.

Један од највећих проблема који је повезан са прекомјерним коришћењем антибиотика јесте повећана резистенција или отпорност бактерија. Дешавају се мутације микроба на антибиотике, који су донедавно били веома ефикасни.

- Неодговорна и погрешна употреба антибиотика довела је до развоја резистенције, неосјетљивости многих микроорганизама на њих, а резултат тога је и пораст болничких инфекција са смртним исходом - упозоравају стручњаци. Отпорност бактерија на антибиотике један је од највећих проблема са којим се суочила медицинска стручна јавност. Сматра се да ће нас неодговорна и нерационална употреба антибиотика увести у велики проблем у миленијуму у који смо тек ушли.

Када се говори о резистенцији, треба разликовати два основна појма - антимикробну и антибактеријску, истичу истраживачи. Док антибиотска супстанца дјелује само против бактеријске инфекције, супстанца која има антимикробно дјеловање утиче на све типове микроба, укључујући и бактерије.

Све већа отпорност може у неким случајевима да изазове и настанак опасних организама. Настају чак и тзв. супербактерије, које су отпорне на већину антимикробних материја, не само на антибиотике. Да ли је то "супер баг", златна стафилокока или нека друга, све изазивају тешке инфекција које могу да имају чак и смртни исход.

Три основна фактора, која утичу на резистенцију су, прекомјерна и недовољна употреба и злоупотреба антибиотика. У прва два случаја посриједи може да буде погрешна дијагноза или лоше изабран антибиотик од стране љекара, погрешна доза или дужина коришћења терапије. Када је ријеч о злоупотреби главни кривци су пацијенти који на своју руку узимају ове препарате без консултације са љекаром.

Истраживање рађено у 30 европских држава показало је да су у чак 80 одсто зимских болести, које захватају нос, уши, грло и плућа узрочници вируси. У тим случајевима антибиотици су неефикасни и пацијенти не би требало да их користе, чак и ако су убијеђени у супротно. Љекарима при постављању дијагнозе и оцјењивању да ли је посриједи бактерија или вирус могу да помогну бројне анализе, од којих је можда најбржа одређивање ЦРП у крви.

Такође, прије прописивања терапије потребно је размотрити податке који се односе на мјесто, врсту и степен јачине инфекције, као и на узрочника инфекције. Идентификација узрочника и антибиограм сужавају, односно олакшавају избор врсте антибиотика.