latinica  ћирилица
10/06/2015 |  09:39 | Аутор: Дојче веле

Генетски модификована храна и у БиХ

Да ли су опаснији ГМО или хербициди и пестициди које свакодневно уносимо у земљиште, пољопривредне производе и властити организам? Стручњаци нису сложни у мишљењу о ГМО на које смо, чини се, осуђени у будућности.

У Босни и Херцеговини је забрањено узгајати ГМО (генетски модификоване организме). Ипак, храна са ГМО може се увозити. Тиме се само дјелимично поштује ЕУ стандард у тој области, умањен за обавезну декларацију о присуству ГМО у одређеном производу. У семберској равници већ годинама се стотине хектара сију ГМО, углавном сојом, поше DW.  На тај проблем су прије двије године упозорили из АПУС, Асоцијације пољопривредних удружења Семберије. Ништа се у међувремену није промијенило.

Неконтролисана употреба пестицида и хербицида

Производња органске, здраве или тзв. био-хране, тврде произвођачи, скупа је и непрофитабилна због неуређеног тржишта. Мање, али квалитетније приносе нема ко скупље да плати. Уколико немате времена ни простора за властиту башту , осуђени сте на воће и поврће произведено, углавном, у неконтролисаним условима.

ГМО храна

“ГМО у БиХ не смијемо производити, а можемо увозити храну за животиње и људе у којима су ГМО. То је ствар увозничког лобија који је овој појави отворио врата. Произвођачи сјеменског материјала имају конвенционално сјеме које се код нас користи, а да ли ГМО сјеме стиже на наше просторе, то је тешко утврдити без адекватне контроле увоза,“ каже Ристо Арсеновић, магистар пољопривреде и стручни координатор у АПУС. Тврди да је битно постићи и контролисати здравствену исправност хране која се нуди тржишту.

“У пластеничкој производњи постижемо квалитет, али нас у производњи оптерећује висока цијена репроматеријала, вјештачког ђубрива, фолија и свега осталога. На отвореном простору највећи проблем је неконтролисана употреба пестицида, унос тешких метала у земљиште. То је јако опасно за здравље људи, а стручне службе за пружање услуга у пољопривреди не раде ништа. Они треба да изађу на терен и утврде шта и колико треба користити. С друге стране, производња је скупа, а подстицаји политизовани. Политика је ушла у све поре друштва, а о нама произвођачима нико не брине“, каже Арсеновић за DW и додаје да не постоји уређено тржиште у БиХ, да на нивоу ентитета и државе надлежна министарства и привредне коморе ништа не раде.

Велики играчи

Американац Џефри Смит је ГМО стручњак и аутор бестселера “Сјеме обмане“ и “Генетски рулет. Његова  фондација “Одговорна технологија“  годинама упозорава на опасност од ГМО.

Он тврди да је наука дала одговоре на питање да ли је ГМО храна сигурна. Ти одговори нису оно што нам индустрија говори, а профит је један од разлога. “Да је индустрија слушала праве резултате науке, генетско изманипусирано сјеме никад не би било засађено и ГМО храна би била забрањена широм свијета,“ казао је Смит у једном од својих медијских наступа и подсјетио да су научни експерименти утврдили да ГМО изазивају неплодност, проблеме имунолошког и пробавног система, оштећеност органа, поремећену регулацију холестерола и инзулина и убрзано старење.

Смит тако упозорава да смо свједоци највећег експеримента са храном у историји којим руководе “велики играчи“. Циљ свега је, тврди он, преузимање контроле над производњом хране у цијелом свијету у којем би за 20 година 100% комерцијалног сјемења било генетски модификовано и патентирано.

ГМО храна

“Четири главна усјева су соја, кукуруз, памук и уљана репица. Генетски модификована соја и кукуруз имају много деривата, као што су сојин лецитин и кукурузни сируп који се користе за производњу биљног уља, а за то се користи и цанола, уљана репица. Посебно соја и кукурз имају деривате који се користе за производњу великог дијела хране, па 70 посто хране коју данас једу Американци садржи неке генетски модификоване састојке,“ рекао је Смит у једном од својих медијских иступа закључивши: “Ријеч је о огромном експерименту. То заправо и није прави експеримент јер се сваки експеримент спроводи под контролом и надзире. У овом случају дајемо људима ту храну без икакве контроле и надзора. Можда је дошло до великих промјена у физиологији и озбиљних здравствених проблема, али они нису довољно истражени.“

ГМО је будућност

Стеван Месаровић, представник за Балкан норвешке компаније “Јара“, највећег свјетског произвођача минералних ђубрива зна да у БиХ стиже сјеме меркантилне соје које се, умјесто да иде за сточну храну, сије на пољима. Подсјећа да је тако већ одавно у свијету, али не и у Европској унији, гдје чак и производи који имају ГМО морају бити посебно означени.

“Добар дио од садашњих седам милијарди становника Земље нема основне услове за живот. Право на храну је загарантовано Повељом УН, а елита свјетских моћника и компанија контролише већину ресурса на овој планети, рачунајући и храну. Дакле, основно питање је како у будућности нахранити неких 10 милијарди људи?“, каже Месаровић који причу о ГМО не своди само на осуду.

“Генетски модификована храна је настала иновативним дјеловањем научника како би се обезбиједио минимум хране потребан људима на планети. Моје мишљење је да је рано за увођење генетски модификоване хране у масовну производњу, док се не испитају све могуће посљедице, али мора се рећи шта су донијели ГМО. Пољопривреда је постала рентабилнија јер су биљке отпорније. Увођењем ГМО смањио се улог по хектару, смањена је употреба пестицида и хербицида, а повећао се принос“, подсјећа Месаровић и додаје да ту постоје бројне теорије завјере.

“Мислим да су иновативни научници схватили да на одређеним подручјима планете неће бити рентабилна пољопривредна производња. Суштина је да нас чека криза, а ГМО је једна врста превенције. Таква храна је јефтинија. А да ли је боља? Мислим да није. У природи модификације настају еволуцијом, под утицајем разних фактора. Овдје је човјек узео да ради ту еволуцију на један синтетички начин“, истиче наш саговорник и подсјећа да је дебаланс у исхрани направљен одавно, укрштањем и увођењем нових сорти хибрида још у првој половини прошлог вијека.

“Структура исхране човјека протеинима одавно је промијењена и мислим да је то више утицало на појаву рака него што се сада то везује за ГМО, гдје још нема сигурних доказа. Морам рећи да ми у БиХ већ сад имамо 75% готових производа, чоколаде, кексе, сокове, који садрже сировине поријеклом од ГМО. То на производима није истакнуто као што је случај у ЕУ. Ипак, то је будућност ове планете јер је немогуће да човјечанство опстане у будућности без ГМО,“ тврди Месаровић.