Руски хирург сам себи оперисао слијепо цријево

Када је наступила поларна зима,  Леонид Рогозов почео је да се осјећа уморно и малаксало. Касније је осјетио и јак бол у десном доњем дијелу стомака.

“Пошто је по струци хирург, није имао недоумица око дијагнозе, а то је било запаљење слијепог цријева”, рекао је Леонидов син Владислав.

“Овакве операције се сматрају рутинским у цивилизацији и мој отац је извршио велики број њих, међутим тада није био у цивилизацији већ усред поларне пустиње.”

Рогозов је био учесник совјетске антарктичке експедиције - тима од 12 људи који су били послати да изграде нову базу, а резултат њиховог рада је била Новолазаревска станица која је већ радила до средине фебруара 1961. године.

Међутим, до краја априла Рогозовљев живот је био у опасности, а нико није могао да му помогне, јер је пут од Русије до Антарктика трајао 36 дана бродом, а тај исти брод је требало да се врати по њих тек за годину дана.

Превоз авионом такође није био могућ због снијега и великих мећава.

Леонид је био суочен с нимало лаком одлуком, али је схватио да је једино рјешење и могућност преживљавања да на себи изврши операцију.

“Цијелу ноћ нисам спавао, бол је неподношљив. Снежна олуја пролази кроз моју душу попут 100 шакала”, написао је Рогозов у свом дневнику.

“Једино могуће рјешење је да оперишем сам себе... То је скоро немогуће, али не могу само да се препустим и одустанем а да ништа не покушам да урадим.”

Рогозов је саставио детаљан план операције и колегама додијелио одређена задужења.

Два човјека је задужио да му додају инструменте и да држе лампу и огледало уз помоћ којег би видео шта ради, а директор Новолазаревске базе је такође био у соби у случају да некоме од помоћника позли.

“Био је веома прецизан и детаљан приликом давања инструкција које су се односиле и на то шта људи треба да раде уколико он остане без свијести - тада би требало да му убризгају ињекцију адреналина и дају вјестачко дисање”, рекао је Владислав и додао да сматра да припрема није могла боље да прође.

Примио је само локалну анестезију како би био присебан, а то је подразумијевало велике болове.

“Било ми је жао мојих асистената, када сам их погледао били су бјељи од хируршких мантила које су имали на себи”, рекао је касније Рогозов и додао: “И ја сам био уплашен, али чим сам себи дао прву ињекцију некако сам се аутоматски пребацио у улогу хирурга и нисам себе доживљавао као пацијента.”

Првобитна замисао је била да користи огледало како би видио шта ради, али је схватио да је обрнута слика заправо веома збуњујућа па се на крају ослонио само на додир и то без рукавица.

Када је дошао до финалног и најтежег дијела почео је да губи свијест и уплашио се да ће у самој завршници доживјети неуспјех.

Међутим, успио је и након скоро два сата успјешно је завршио операцију.

“То је било запањујуће достигнуће, а најважније је да је добио још једну шансу за живот”, рекао је Владислав и додао да се његов отац само двије недјеље након операције вратио својим нормалним обавезама.