Глог јача срце и снижава притисак
Расте свуда и изузетно је љековит. Овако би најкраће могао да се опише глог (Crataegus oxyacantha), о чијем благотворном дејству постоје записи још из 14.вијека. Најчешће расте на ободима шума, дуж путева и ограда, док је у Холандији и украсно дрво. Код ове трновите биљке нарочито су љековите цвасти које треба да се беру прије потпуног отварања. Међутим, ништа мање вриједни нису ни листови и плод.
Чајеви и други препарати од глога представљају прави избор за срчане тегобе, али их треба узимати уз обавезну терапију коју прописују љекари. Дјелотворност глога на срце и срчане болести испољава се захваљујући посебним једињењима, познатим као олигомерни процијаниди, али и другим корисним састојцима.
Цвијет глога се бере у прољеће и суши у танком слоју у хладовини на мјесту гдје постоји струјање ваздуха. Осушен, пакује се у папирне вреће. Да би се добио килограм осушених цвјетова, треба припремити пет до шест килограма сирових.
Лист се бере послије цвјетања, такође суши у хладу, али се пакује у вреће од јуте. За килограм сувих листова треба спремити око три килограма сировог лишћа. Плод, опорог и киселог укуса сазријева у позну јесен када се и бере, а онда суши и користи у љековите сврхе. Сакупља се без петељки и такође пакује у јутане вреће. Од око два килограма свјежих плодова, након сушења добија се килограм осушених. Горак и кисео укус остаје све до првих мразева. Послије мразева плодови постају мекши и укуснији.
У цвијетовима и листовима највише има флавоноида, етарског уља, холина, танина, због чега се препоручују у виду чајева као благи природни лијек за смирење. Дјелотворни су и против атеросклерозе, снижавања крвног притиска, јачања срца и отклањање климактеричних тегоба. Иако се веома много користи као кардиотоник, својства цвијета нису до краја одгонетнута. Зна се да побољшава коронарну циркулацију, смањује ризик од напада ангине пекторис и потпомаже нормалицацију крвног притиска.
У плоду предњаче витамин Ц, провитамин А, лимунска и винска киселина, каротин, шећер и пектин, као и минерали калцијум и фосфор. У народној медицини чај од сушеног плода препоручује се за јачање и регулисање рада срца, а посебно код срчаних сметњи насталих усљед нервне напетости. С обзиром на адстригенсно својство, препоручује се код дијареје и јаког менструалног крварења. Против дијареје је посебно дјелотворан дјелимично пропржен плод. У Кини се плод глога користи код ослабљене перисталтике цријева, настале због поремећаја варења и надимања.
ЧАЈЕВИ, СОК, КАПИ
Кашика мјешавине цвијета и листа прелије се са пола литре кључале воде, проциједи и заслади медом. Пије се током дана, од двије до три шољице. Чај може да се направи и ако се кашика смрвљених плодова потопи се у пола литре хладне воде и остави да одстоји између седам до осам сати. Након тога се мало прокува, проциједи, заслади медом и такође пије у двије до три шољице током дана. Ови чајеви су дјелотворни код повишеног крвног притиска и атеросклерозе. Такође, кашика мјешавине цвијета глога и хајдучке траве ублажава хипертензију.
Сок од свјежих плодова дјелотворан је код срчане слабости, дијареје, лошег варења. За припрему капи потребно је мјешавину од 20г сувих иситњених цвијетова и листова прелити са 200 мл 70-процентног алкохола. Садржај затим повремено промјешати, а послије три недјеље стајања оциједити и филтрирати кроз газу. Након тога пити два пута дневно по 20 капи, помјешаних у мало воде.