Mатематички геније, једини средњошколац из РС са дијагнозом аутизма
Само, мало му је теже него осталима, јер Александар је једно од 135 дјеце у РС са успостављеном дијагнозом аутизма. “Сва дјеца могу да постигну неки максимум. Разлика између минимума и максимума је огромна. Минимум је кад та дјеца остају код куће и када се са њима ништа не покушава, као када се сматрају изгубљеним случајевима. Психолози и психијатри слијегали су раменима, нису знали шта да нам савјетују.Водите га са дјецом, да се едукује, редовно у вртић, школу и углавном, радили смо све што може да донесе нешто позитивно” каже Милорад Родић, Александров отац. Упорност, љубав и подршка родитеља, али и комплетног окружења, Александру су били вјетар у леђа. Овај 17-огодишњак, коме су дијагностификовани аутизам и Аспергеров синдром, једини је средњошколац са аутизмом не само у РС већ и у БиХ који редовно похађа наставу. Раме уз раме са вршњацима. Подршка су му асистенткиња у настави, професори и другари. Психолог Вања Грубиша каже да је презадовољна резултатима које остварује Александар. „Највише се радило на том социјално-емитивном реципроцитету код Александра. Ја сам јако задовољна јер се код Александра успјело да оствари тај социјални контакт како са професорима тако и са ученицима. Он се опустио, остварио се тај тјелесни контакт што је јако битно. Он разговара са ученицима и разговора са професорима“, изјавила је Грубиша за РТРС. Александар се одлично сналази у предметима у којима преовладавају матиматичке операције, математика, информатика, књиговодство. То су области у којима се сналази "као мало ко". Грубиша напомиње да остала дјеца и његови другови кажу да је он један геније што се тиче математичких операција. Са Александром можете да попричате о много чему, а његова интересовања су бројна. „Највише ме интересују наука, нови изуми, технологија, забавне ствари, нешто смијешно, вицеви...“, каже Александар. У шали професори додају, оно о чему они читају у јутарњим новинама, Александар је већ током претходне вечери прочитао на интернету и наравно, као и сваки други 17-огодишњак о свему има свој став. Овај младић је прави доказ да и поред бројних потешкоћа, дјеца и одрасли са аутизмом уз правовремену подршку институција и средине у којој живе заиста могу да постигну свој максимум. Професорица енглеског језика, Данка Милијевић, истиче да је позитивно изненађена што Александар у потпуности учествује на часовима. „Ја сам се јако пријатно изненадила, да апсолутно никаквих прилагођавања нема што се тиче наставе енглеског језика. Значи, он стиже и градиво граматичко и вокабулар, чак јако воли да се укључи у час, да поставља питања на енглеском и да одговара на енглеском. У сваком случају уживамо у настави са Александром", каже професорица Миљевић, а њене ријечи потврђује и Данијела Орашћанин – асистенткиња у настави: „Са Александром је стварно дивно радити. Он сарађује, спреман је, и показује спремност да учи сваки дан, доноси књиге, заједно радимо у школи. Придржава се неких мојих инструкција шта да ради код куће и једноставно видим да напредује“. А напредак је, кажу, резултат процеса инклузије дјеце са посебним потребама у редовно школовање. Александар је прави примјер за то да се може постићи много. „Највише волим да измишљам нове формуле из математике. Драга ми је и информатика, програмирање и прављење нових оперативних система и прављење апликација“, каже Александар Родић, једини средношколац у РС који има дијагнозу аутизам. А Александрова будућност могла би бити везана управо за ову област. Наиме, једна софтверска компанија у Њемачкој запошљава аутисте, јер се показало да управо они постижу одличне резултате који захтијевају систематичност или су другима презахтјевни. С обзиром на све што је постигао, свакако уз подршку и љубав многих, Александру ни ова прилика неће бити недостижни сан.