latinica  ћирилица
22/05/2013 |  19:53 | Аутор: Агенције

Свједок: Маркале резултат планиране саботаже

У наставку суђења Радовану Караџићу, Тужилаштво је данас оспоравало налаз вјештака одбране за балистику Зорице Суботић да су два инцидента на сарајевској пијаци Маркале била резултат добро планиране саботаже.
Суботићева је, коментаришући дијелове снимка насталог послије другог гранатирања Маркала, 28. августа 1995. године, указала да су повреде човјека чије тијело виси преко ограде такве да је "тешко повјеровати да је ријеч о повредама од гранате 120 милиметра". На питање тужиоца Фергала Гејнора да ли сматра да је екипа за саботажу ставила тијело на то мјесто, Суботићева је рекла да сматра да "повреда није нанесена гелерима минобацачког пројектила, ни са једног растојања". Осим тога, појаснила је Суботићева, тијело се налази далеко од центра експлозије, у положају за који би тешко могло да се објасни како је настао, а испод тијела се налази мало крви. "Нити се ради о повреди од минобацачког пројектила, нити се испод тела налази количина крви која би била сразмерна повреди коју видимо, нити се он налази међу настрадалима. Не знам шта бисте ви могли да заључите", рекла је Суботићева. Гејнор је сугерисао да је човјек био тешко рањен, да је детотурао до тог мјеста и умро, или да је рањен од примарне екплозије, а не од гелера, док је Суботићева тврдила да повреда која се види указује на повреду од тромблонског метка или неког чврстог предмета. "Овакав недостатак тијела, а да остану и рука и глава, тешко да може да буде од гранате", додала је она. Коментаришући дио снимка на којем се види тијело човјека који лежи на асфалту, а поред њега је бијела торба, Суботићева је примијетила да су неки шрапнели могли имати довољно енергије да прођу и кроз тијело и кроз торбу, али да је број рупа превелик. Она је потврдила да, из вишегодишњег искуства истражног судије зна да истрага треба да се обави прије помјерања лешева. "Уобичајено је да се истрага обави на лицу мјеста, без измена", истакла је Суботићева. У исказу наредног свједока одбране, Данета Катанића, описани су догађаји од средине јула 1995. године, у вријеме уласка Војске РС у Сребреницу. Катанић је у то вријеме био предсједник Извршног одбора општине Скелани и у том својству се 11. и 14. јула на Палама састао са Караџићем. На првом састанку, Катанић је, након српских губитака 9. и 10. јула, изразио забринутост да ће бити пробијена линија фронта између Сребренице и Скелана. Приликом сусрета од 14. јула, разговарало се о постављењу Мирослава Дероњића за комесара за Сребреницу, чему се Катанић противио, јер је Дероњић из Братунца, а не из Сребренице. "Током састанка није било ријечи о убијању заробљеника из Сребренице", рекао је Катанић. Тужилац Матео Кости тражио је од свједока да потврди да је 13. јула 1995. године у Братунцу видио аутобусе којима су превожени муслимански заробљеници и да каже да ли су они долазили или пролазили кроз град. Катанић је одговорио да сврха његовог доласка није била да гледа аутобусе и да не зна шта тужиоцу значи да он каже да ли су аутобуси стајали или су ишли. Према објашњењу тужиоца, судско вијеће је већ чуло да је у граду било на хиљаде заробљеника, који су држани на различитим мјестима, и да су се грађани због тога бринули за своју безбједност, а свједока је оптужио да га се "то није тицало". Катанић је поручио тужиоцу да га испитује као да је он отишао у Братунац гдје је "све било у реду, а онда се десило нешто што није примијетио". Катанић је рекао да "зна да су људи из Поточара пребацивани на територију Федерације, али да он то није ни гледао ни видио". На питање како се осјећао када је чуо за инцидент у Кравици, Катанић је одговорио да се у рату гинуло, да су се стално дешавале ружне ствари. Суђење Караџићу се наставља сутра, када ће за одбрану свједочити некадашњи начелник за обавештајне послове у Дринском корпусу ВРС Светозар Косорић.