Акаши: Није утврђено ко је крив за Маркале

Бивши специјални изасланик генералног секретара УН за бившу Југославију Јасуши Акаши потврдио је пред Хашким трибуналом да није било могуће утрдити ко је крив за случај “Маркале 1” 1994. године, те да је закључак гласио да је граната могла доћи или са положаја снага владе у Сарајеву или са српских положаја, преносе агенције. Говорећи о случају који је довео до притиска на Републику Српску и медијске оптужбе да су Срби испалили гранату, Акаши је прецизирао да је након експлозије на Маркалама 5. фебруара оформио ескпертску комисију у коју је ушло пет балистичара - два члана из земаља које су подржавале владу Алије Изетбеговића и два из земаља које су биле склоне српском руководству, те да је предсједник комисије био Канађанин. - Проучени су сви аспекти пада минобацачке гранате, али није било могуће утврдити одакле је дошла - потврдио је Акаши. Јапански диломата је на суђењу некадашњем предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу истакао да су и неки страни фактори били заинтересовани да се рат продужава и да се не одрже многобројни прекиди ватре у БиХ. Акаши није желио да директно одговори на Караџићево питање којим страним и домаћим силама није одговорало да се оконча рат у БиХ, рекавши да није у могућности да то учини и да је много фактора утицало на то да се рат води. Акаши, који је био специјални изасланик генералног секретара УН за Балкан од јануара 1994. до новембра 1995, започео је свој исказ као свједок одбране ријечима упућеним Караџићу да су њих двојица "провела веома тешко вријеме у бившој Југославији". Он је рекао да су основни проблеми са којима се УНПРОФОР суочавао у бившој Југославији узроковани недостатком јединства у СБ у коме су преовладавала бар три различита мишљења о раду мисије УН. "Наш рад је био веома тежак и противуријечан, али ипак је био руковођен смјерницама генералног секретара (УН) и трудили смо се на терену да испунимо своје дужности", рекао је Акаши. Он је навео и да је тадашњи генерални секретар УН Перес де Куљеар имао "озбиљне сумње" у то да свјетска организација треба да пошаље мисију за очување мира у условима док бјесне сукоби. "Савјет безбједности дјеловао је на основу компромиса и резолуције. Предсједничке изјаве које је усвајао биле су двосмислене због чега је био отежан рад мировњака на терену", рекао је Акаши. "У извјесном смислу европске земље су извршиле притисак да се УН укључи", указао је Акаши и додао да су "Европљани хтјели да смање прилив избјеглица и владе су морале да учине нешто". Караџић је упитао свједока да ли се сјећа да је руководство Срба из БиХ било пуно ентузијазма у погледу мировних преговора у Женеви, док друга страна није, Акаши је потврдно одговорио, додајући да је у депешама то и писао. Акаши је рекао да је демилитаризација заштићених зона била једно од главних питања за мировну мисију, укључујући и Сребреницу, јер је то било кључно за очување мира. Акаши је раније затражио да се његово свједочење обави на сједници затвореној за јавност, али, како је навео, не из безбједносних разлога већ због погрешног интерпретирања његових изјава у медијским извјештајима у прошлости. Такође је навео да би, без присуства јавности, његово свједочење било "потпуније и искреније". Тужилац се успротивио таквом захтјеву јер то није у складу са правилима Трибунала, а у складу са одлуком претресног вијећа, Акаши даје исказ на сједници отвореној за јавност. Акаши је био свједок одбране на суђењу хрватском генералу Анти Готовини у септембру 2009. године.