Додик свједок одбране на суђењу Караџићу

Додик је у доказном поступку одбране Радована Караџића рекао да је СДА била формирана као прва национална и националистичка странка, која је својим дјеловањем упорно покушавала да наруши пажљиво избалансирани баланс у БиХ, јер је све вријеме била видљива намјера да преузму ингеренције управљања БиХ. Он је рекао да је "највећа српска и СДС-ова грешка била у томе што су покушали бранити рушење баланса у БиХ". Додик је за Изетбеговића рекао да је "предано радио на раније написаној Исламској декларацији и на увођењу шеријата на том простору, због чега је и одговарао у бившој Југославији". "Из дана у дан смо могли да видимо разраду те декларације", рекао је Додик. Заступник оптужбе Ален Тигер прекинуо је у једном тренутку свједочење, рекавши да је Додик упитан о фукционисању Скупштине, а говори о Исламској декларацији, која се не помиње у сажетку изјаве. Додик је узвратио да он има довољно времена и да је дошао да свједочи о важном контексту, и замолио тужиоца да га не прекида. Караџић је главно испитивање почео питањима о Додиковом образовању и о политичкој каријери у Савезу реформских снага Југославије, који је на савезном нивоу предводио Анте Марковић,а у БиХ професор Ненад Кецмановић. Описујући састав пријератне Скупштине БиХ, у којој је и сам био посланик као реформиста, Додик је рекао да је парламент био вишестраначки и да су водеће странке биле СДА на челу са Алијом Изетбеговићем, ХДЗ на челу се Стјепаном Кљујићем, СДС, чији је предсједник био Караџић. Он је навео да су у Скупштини били заступљени и реформисти, либерали, Српски покрет обнове и неке мање партије. Скупштина српског народа штитила националне интересе Додик је рекао да је Скупштина српског народа у октобру 1991. године била вишестраначка и да је за циљ имала легитимну заштиту Срба, те да нису били предвиђени никакви сукоби са другима. Као свједок одбране, Додик је навео да никада није чуо од Караџића или било ког другог српског функционера било шта што одговара квалификацијама из оптужнице, те да је српска страна прихватала преговоре и подржала Кутиљеров план о три конститутивне јединице. "ХДЗ БиХ је у то доба првенствено подржаво независност Хрватске - и то је био примарни циљ, а онда су формирали Хрватски заједницу Херцег-Босну коју су жељели да припоје Хрватској. То је и довело до двоипогодишњег рата Хрвата и муслимана у БиХ", навео је Додик. Истакао је да Срби у БиХ не би прихватили унитарну БиХ по принципу "један - човјек један глас" ни да је то прихватио СДС или Караџић. Он је потврдио да је за промјену Устава тадашње СР БиХ била потребна двотрећинска већина у парламенту, што заговорници независности нису имали, па су срушили Устав и одбили увођење дома народа, који су заговарали посланици СДС и још неке странке, а који је требао да заштити права сваког народа. "Изетбеговић није имао политичку већину, лажно се представљао као предсједник БиХ и тражио међународну помоћ. Формирали су Зелене беретке. Посљедица је била та да су прва убиства у БиХ - била убиства Срба од стране муслимана", рекао је Додик. Народна скупштина била најважнија институција Предсједник Републике Српске истакао је пред Хашким трибуналом да је Народна скупштина Српске у рату била најважнија институција, важнија од било ког функционера, те да је доносила кључне одлуке. Додик је истакао да у парламенту никада није усвојен документ који се залагао за насиље над другим народима и мањинама. Напоменуо је да у архиви има све скупштинске одлуке тог времена и да су оне доступне свима. Према његовом свједочењу, у Народној скупштини Републике Српске постојала је потпуна слобода говора - сви су могли да кажу шта желе и шта мисле, а је то право користио и он као опозиционар. "Скупштина је, може се рећи, била у сталном засједању. Одржавана је у многим мјестима Српске - Палама, Бањалуци, Приједору... Било је и есктремнијих ставова понекад и супростављених, али компромис је увијек био постигнут", напоменуо је Додик. Он је нагласио да муслиманска заједница на подручју у коме је он живио није била угњетавана, нити је из централних институција Српске икада дошла било каква наредба да се лоше поступа према њима - ни у Лакташима, ни у Бањалуци, Српцу, Градишки... Он је подсјетио да је 1994. године на простор Републике Српске упала диверзантска јединица из Хрватске и починила злочине. Убијено је 14 Срба и тада су се, истакао је Додик, неки припадници муслиманске и хватске заједнице уплашили евентуалне одмазде. "Отишао сам приватним аутомобилом и смјестио их у Лакташе, у своју кућу. Никавих институциналних наредби за узнемиравање тих људи никада није било", посвједочио је Додик. Подсјетио је да су Лакташи недалеко од бањалучког аеродрома и да је артиљерија из Хрватске "тукла" по том ареодрому на почетку рата, те да је било рањених и погинулих. Он је посвједочио и да су у једном дану муџахедини убили 16 младића из Лакташа. ""Тог дана сам био са Караџићем на Палама. Када смо сазнали за ту вијест, Караџић ми је рекао да је рат и да људи гину, али да треба спријечити страдања", додао је Додик. Предсједник Српске говорио је и о пристрасној улози високих представника који су подржавали унитарну БиХ -смјењивали су изабране људе, кажњавали их, доносили чак и законе мада на то нису имали никакво право. "За све то позивали су се на бонске одлуке, мада у њима о таквим ингеренцијама нема ни говора, истакао је Додик и упозорио да су високи представници масовно кршили Дејтон и права Репиблике Српске и Срба. Додик је истакао да је у животу добио много одликовања - у војсци бивше Југославије, од институција Републике Српске и од неких других држава. Додик је рекао да се СДС прво залагала за опстанак Југославије, као најбоље рјешење за све народе, а касније је прихватила Кутиљеров план по којем би БиХ била независна, уз националне ентитете који би народима гарантовали равноправност. Тај план, Изетбеговић је, међутим, одбио. Одговарајући на питања тужилаца, Додик је потврдио тачност свега што је сведочио 2003. године на суђењу Радославу Брђанину пред Трибуналом, укључујући и опис дјеловања српских паравојних снага у бањалучкој регији. Додик је одговарао на питања тужиоца о више тема, међу којима је и утицај СДС на медије и полицију. На питање тужиоца да ли је СДС имао своје људе у медијима, те да ли је ту постојала цензура и контрола, Додик је нагласио да су тако сви радили, наводећи за примјер и Словенију. "Тако је рађено и у Словенији, за шта је био задужен Јелко Кацин, данашњи европски парламентарац. Он је путем медија припремао сецесију Словеније од Југославије. Тако су се обликовале информације и то су сви чинили", истакао је Додик. Упитан да ли је тачно да се СДС често представљао као заштитник националних интереса српског народа да би стекао власт, Додик је казао да је у то вријеме у српском народу владао огроман страх од рехабилитације усташтва. Нагласио је да су Срби на подручју Крајине масовно страдали у усташком логору Јасеновац, те је тај страх артикулисан кроз увјерење да ће тај злочин бити обновљен."СДС је давао одговоре на тај страх. Није антидемократски ако странка жели да се представи као заштитник националних интереса. То и ја данас радим", навео је Додик. Тужилац се често у испитивању позивао на Додиково свједочење у предмету Брђанин, постављајући му питања да ли су одређене његове изјаве изречене тада тачне, на шта је Додик потврдио да је цијело то свједочење у потпуности истинито и да се не може сјетити сваке реченице са свједочења отприје шест или седам година. Стога је упутио тужиоца на стенограм с тог свједочења и нагласио да га у цјелини може користити. Потврдио је и да су Караџић, Момчило Крајишник, министар унутрашњих послова Мићо Станишић и шеф бањалучке полиције Стојан Жупљанин тада били "најмоћнији људи, свако на свом нивоу одговорности". Трибунал је у доказни материјал увео документ, односно чланак из "Дневног аваза" са насловом "Из Народне банке Караџић украо 36 милиона КМ", рекао је тужилац Алан Тигер у наставку суђења Караџићу. "Ви сте на тај потез Караџића скренули пажњу вашој заједници. Сматрали сте да је то неприхватљиво, илегално и, претпостављам, неправедно према сиромашним ратним ветеранима и њиховим удовицама. Зар не", питао је Тигер. Додик је одговарио да је "Дневни аваз лажљива новина, која служи у сврху пропаганде", те потврдио да је тај новац заложен за материјале који су требали за обнову Републике Српске, прије свега за источни дио. "Касније сам спознао и имао прилику да видим да је тај новац депонован за цријеп, циглу и остале грађевинске материјале у Србији у предузећима као што се налазило у Кикинди за грађевински материјал. Тада када сам ту изјаву дао нисам знао да је то депоновано на тај начин", истакао је Додик. Говорећи да се то одвијало у условима када није постојао платни промет и када су се све новчане трансакције одвијале готовином, каже да је 36 милиона марака импозантна цифра. "Као премијер РС могао сам исто тако видјети да је дошла роба која прелази преко 100 милиона марака за обнову источног дијела РС, прије свега града Источно Сарајево. Дакле, ништа нема спорно што се тиче те изјаве", казао је Додик. Додао је да се користи извор "Дневни аваз", којем он уопште не вјерује, наводећи да то није референтна новина. Одговарајући због чега је овај документ релевантан тужилац Тигер је рекао да се ово односи на информацију да је свједок Додик говорио о Караџићу уопштено прије него што је постао предсједник РС, а односи се о разним аспектима његовог понашања и карактеру. "Такође се односи на разлоге зашто је он изнио тврдње у овом чланку, што ћу повезати са општом сликом о информацијама које су биле на располагању овом свједоку о оптуженом", објаснио је Тигер. Биљану Плавшић, која је пред Трибуналом 2003. признала кривицу за прогон несрба у БиХ и осуђена на 11 година затвора, Додик је назвао "добром и часном женом". На суђењу Караџићу, који се сам заступа у Хашком суду, од почетка доказног поступка одбране, средином октобра прошле године, саслушано је 105 свједока. Суђење Караџићу биће настављено сутра.