Бјелица: У Сокоцу није било логора за несрбе

У наставку суђења Радовану Караџићу свједочио је Милован Бјелица, који је у рату био предсједник Општинског одбора СДС-а и члан Кризног штаба у Сокоцу. Свједок је рекао да у Сокоцу није било логора нити затвора за несрбе. Бјелица је свједочио да су муслимански становници соколачког села Врхбарје на граници са Рогатицом, у ратним годинама живјели у добрим односима са комшијама Србима, али је један дио пред крај рата, због недостатка хране отишао на територију под контролом Армије БиХ, што су забиљежиле и ТВ екипе. Кад је рат завршен, они су се вратили и даље живе са комшијама Србима, истакао је Бјелица. Он је свједочио и да је због близине линије фронта, а на иницијативу предсједника сусједне општине Олово Џевада Абазовића, привремено пресељено муслиманско становништво соколачких МЗ Кнежине и Каљине на територију Олова, док су се српски цивили из Олова склонили на територију Сокоца. Послије потписивања Дејтонског споразума, један дио Срба се вратио у Олово, а највећи број Бошњака у Соколац, рекао је Бјелица. Претходно је свједочио Трифко Комад, ратни шеф кабинета Радована Караџића, који је рекао да је СДС желио избјећи рат по сваку цијену. Комад, који је био свједок одбране, рекао је да се СДС својим активностима залагао за поштовање Устава и закона, док су друге странке дјеловале нелегално. Наредни свједок одбране, Милован Бјелица, који је био предсједник Општинског одбора СДС-а на Сокоцу, рекао је да у овој општини није било паравојних или параполицијских формација, већ само неке неформалне групе које су терорисале и муслимане и Србе. Он је изјавио да на Сокоцу није било логора или затвора, нити је било инструкција државних власти да се организују. Главни претрес на суђењу Караџићу биће настављен сутра.