Свједоци негирали насилно притварање Муслимана

"Није било ни помисли да се Муслимани протјерају из општине Рогатица", рекао је свједок Ујић. Рекао је и да је у градској средњој школи била "сигурна кућа" за муслиманске цивиле у коју су "добровољно" дошле стотине. Суочен, током унакрсног испитивања, са исказима свједока отпужбе који су тврдили да је у средњој школи у Рогатици био "логор" у који су српске снаге насилно притварале, злостављале Муслимане прије него што су их протјерале ка Сарајеву, и да су их ту и убијале, Ујић је остао при исказу да је то била "сигурна кућа... и за Муслимане, и за Хрвате, и за Србе". "Нити је школа била, нити је могла бити логор, а поготово не концентрациони логор", рекао је Караџићев свједок. Цивили су у школу довођени из "лојалних" муслиманских села која су предала оружје, да би били заштићени од "евентуалног масакра" српских паравојски, тврдио је Ујић. Одговарајући на питања тужилаца, Ујић је потврдио да су у Рогатици 1992, док их ВРС није отјерала, били " 'пси рата' заинтересовани само за пљачку" - разне српске паравојске. Потврдио је и да су 24 Муслимана из школе и заробљеничког логора Расадник стријељана августа 1992, пошто су одведени да раде на првој линији фронта. Подвукао је, међутим, да је то био самовољан акт "старјешине Шпира" који нико није наредио и да је жртвама било "суђено због кривичних дјела". На опаску заступнице отпужбе да су тројица убијених били малољетници, а да је преживјели Армин Баждар, који је злочин описао на суђењу Караџићу, тада имао 15 година, Ујић је одговорио: "Петнаест или 150 година, ако је неко осумњичен, био је привођен. Жао ми је што се Армин Баждар ту нашао и, ево, показало се да није био крив, па је преживио и то ме радује." И други свједок Караџићеве одбране, Видомир Бандука који је био општински званичник у Хаџићима, тврдио је да су се, по избијању сукоба у том насељу, стотине муслиманских цивила добровољно склониле у локални спортски центар да би били "заштићени". Пошто су му тужиоци у унакрсном испитивању предочили свједочења Муслимана да у спортски центар нису ишли добровољно, већ да су их српске снаге присилно тамо одвеле и затвориле, Бандука је изјавио: "Додуше, то је рат - говорити о добровољности у рату и миру је сасвим нешто различито. Ја тврдим да људи нису одвођени, него да је то рађено у договору с људима. Е, сад, како је то неко послије гледао, да ли је одведен или је добровољно уз наговор и договор дошао ту, то ја не бих могао коментарисати." И Ујић и Бандука су за избијање рата у Рогатици и Хаџићима окривили муслиманске снаге за које су тврдили да су се наоружавале од 1991. Ујић је тврдио да је рат у Рогатици почео послије убиства једног Србина крајем маја 1992, пошто су Муслимани одбили приједлог да се општина подијели по националној линији. Бандука је рекао да је муслиманско становништво, на позив Странке демократске акције, маја 1992. напустило центар Хаџића, послије чега је услиједио напад муслиманских снага. Једини циљ припадника српске територијалне одбране, а затим и ВРС, био је да одбране своје куће и породице, а не да завладају подручјима гдје су Муслимани били већина, тврдио је Бандука. Суђење Караџићу се наставља сутра. Бивши предсједник Републике Српске оптужен је и за геноцид у Сребреници; за терор над цивилима у Сарајеву кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце припадника мировних снага УН, 1992-95. године.