Свједок негирао да је ВРС снајперима напала цивиле

Тадашњи предсједник РС и врховни командант њене војске оптужен је за терорисање цивила у Сарајеву кампањом артиљеријских и снајперских напада 1992-95. Како је у оптужници наведено, са положаја ВРС су 3. септембра 1993. у Улици Ивана Крндеља у центру Сарајева биле једним хицем рањене 35-годишња Нађа Тарић и њена 8 година стара кћи Елма. Тринаестогодишњи Сеид Солак био је, како пише у оптужници, рањен у стомак 22. јула 1994. у Улици Миљенка Цвитковића у насељу Ченгић Вила. Зуровац, који је био командант једне од чета Прве сарајевске бригаде ВРС у сарајевској четврти Враца у брдима изнад попришта инцидента, изјавио је да хици који су ранили цивиле нису могли доћи са положаја његове јединице. Свједок је рекао да се из ровова у којима је на линији фронта била његова чета нису могла видјети мјеста на којима су грађани Сарајева били рањени, зато што су "сметала брда". По Зуровчевим ријечима, напади су били немогући и због удаљености положаја ВРС од тих сарајевских улица већој од једног километра. "Не постоји ни теоретска, ни практична могућност за то", тврдио је свједок. "Немогуће је да се пуца на жену која води дијете". Исказ Зуровца, оптужени Караџић је настојао да поткријепи фотографијама које су на мјесту инцидената начинили истражитељи тужилаштва. Зуровац је, као и сви претходни Караџићеви свједоци, изјавио и да је његова јединица "бранила своје куће и породице" и да није предузимала офанзивне акције ка "затвореном" Сарајеву. Муслиманске снаге су, како је рекао, насупрот томе непрекидно нападале српске положаје и "провоцирале" ВРС у намјери да "помјере наше линије... и да нас протјерају из наших кућа и с наше дједовине". Тужитељка Кимберли Вијест у унакрсном испитивању је свједока суочила са тврдњом да је ВРС држала Сарајево у опсади и да је АБиХ стога покушавала да се пробије. Зуровац је то негирао, тврдећи да је Сарајево било "затворено изнутра" и да су то ради пљачке грађана учинили "криминалци који су постали високи официри". На сугестију заступнице оптужбе да су покушаји АБиХ да се пробије били "оправдани", између осталог и због несташица основних намирница у граду, свједок је узвратио: "Вјероватно - са становишта да се узме цијела БиХ и стави под контролу, онако како је зацртала политика Алије Изетбеговића". Одговарајући на констатацију тужитељке да је држање града у опсади офанзиван чин и агресија, Зуровац је питао "како може човјек бити агресор на своју кућу и може ли Сарајевско-романијски корпус са 15.000 људи држати у опсади 65.000 људи", колико је по њему имала АБиХ. Суђење Караџићу, оптуженом и за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ и узимање за таоце "плавих шљемова" УН биће настављено сутра.