Шпирић: Стварају се услови за националну тродјелну подјелу у БиХ

"Писмо намјера је завршено и Борд директора ММФ-а треба у септембру да разматра одобравање стендбај аранжмана за БиХ. Вјерујем да ентитети предано раде на томе да се ребаланси усвоје и да се настави са уштедама", рекао је Шпирић. Према његовим ријечима,обавеза заједничких институција БиХ била је да се ниво запослености наредне године задржи на нивоу из ове године и да се настави са уштедама тамо гдје је то могуће. "Јако је битно да ентитети морају провести социјалне реформе које су можда најболније, иако обим уштеда које треба постићи ове године није немогуће испоштовати. Тек нас очекује реформа социјалног сектора што ће бити услов не само за ММФ, већ и за Свјетску банку па и за Брисел и ИПА фондове", рекао је Шпирић. Одговарајући на питање да ли ће штедње бити и путем могућег укидања неких агенција на нивоу БиХ чији је рад и само постојање за јавност упитно, Шпирић каже да је препрека за рјешавање тог проблема "инат-политика" која се води у БиХ. "БиХ је, нажалост, земља чијем се успјеху нико не радује, па ни међународна заједница", закључио је Шпирић који је 14 година у заједничким институцијама власти БиХ. Он каже да је у БиХ много "политичких пиромана" а мало суштинске жеље за реформама које би значили њен помак ка Европској унији. Зато је и оно што се учини и резултат који се постигне скроман, тако да је, према Шпирићевој оцјени, још тешко говорити о неком успјеху БиХ. "Мислим да у овом тренутку, свако из својих разлога, нико у БиХ не даје максималан допринос евроатлантском путу иако је декларативно о томе давно постигнут политички консензус. Што вријеме више одмиче, све је мање унутрашње интеграције и све ми се чини да се стварају услови за национално тродјелну подјелу БиХ", рекао је Шпирић, који је и замјеник предсједавајућег Савјета министара. Према његовим ријечима, БиХ је у сталној кризи од Дејтонског споразума до данас и још плаћа велику цијену унутрашње неискрености. Унутрашњи консензус је, упозорава Шпирић, неопходан за било какав искорак у БиХ. На питање да ли ће БиХ испунити договор лидера из Брисела, Шпирић одговара да треба учинити све да се испуне услови и договорена "мапа пута". "Уколико не буде реализована `мапа пута` из Брисела мислим да ће лидери политичких странака бити у великом проблему јер су, без потребе, преузели велики терет", закључио је Шпирић. Према његовој оцјени, БиХ је институционално испражњена, што код грађана ствара осјећај "безваздушног простора" и слику да БиХ не зна куда иде. "Мислим да би било добро када би ентитети имали могућност да сами могу испуњавати европске обавезе, али то је заједничка обавеза институција власти која тражи договорени механизам координације и то је оно на чему БиХ запиње", упозорио је Шпирић. Он сматра да је и међународни ангажман у БиХ фокусиран на политичке услове и теме које раздвајају, умјесто на економске теме које могу да интегришу. "Можда је то пут који је негдје далеко трасиран и на крају ће констатовати да мачка и миш не могу живјети заједно и да је дисолуција једино рјешење за БиХ", закључио је у разговору за Срну замјеник предсједавајућег Савјета министара Никола Шпирић. Према његовим ријечима, политички фактори у БиХ треба да дефинишу њену будућност, а заједничка визија може да буде и подјела БиХ.