КАРАЏИЋ ТРАЖИ ИСКАЗЕ СВЈЕДОКА ПРЕД СУДОМ БиХ

У писму амбасадору БиХ у Хагу, Караџић наводи да су многи догађаји који се помињу у његовој оптужници били предмет суђења за ратне злочине пред Судом у БиХ и наглашава да су му свједочења и докази потребни како би на адекватан начин идентификовао свједоке своје одбране. На Караџићевој листи налазе се имена 81 свједока из 13 предмета, који се односе на општине Братунац, Фоча, Хаџићи, Кључ, Ново Сарајево, Пале, Приједор, Рогатица, Сански Мост, Власеница, Вогошћа, Сребреница и Зворник. У одвојеном поднеску, Караџић је судско вијеће обијавестио да се жалио на одлуку којом је шеф Одјељења за правну помоћ и притвор /ОЛАД/ одбио захтјев одбране да се референту за предмет Александару Стевановићу омогући да отпутује у Канаду, да интервјуише потенцијалног свједока одбране Чеду Кљајића. Кљајић је био замјеник министра иностраних послова Српске у периоду на који се односи оптужница, од 1992. до краја рата у БиХ 1995. На основу увида у интервју који је Кљајић раније дао тужилаштву, Караџић је, како наводи, закључио да он има информације које би могле имати значаја за одбрану. "Кљајић има сазнања о напорима да се осуде и казне починици злочина над муслиманима, као и о напорима локалних власти да контролишу криминалне елементе који су чинили злочине против Срба у току рата на различитим локацијама", наводи се у поднеску. Караџић инсистира да интервју обави Стевановић јер је, послије главног правног савјетника Питера Робинсона и Марка Сладојевића, он најбоље упућен у предмет и говори исти језик као Кљајић. Из документа произлази да се шеф ОЛАД-а противи да у Канаду путује Стевановић зато што нема искуство истражиоца, док Караџић инситира да су сви други његови савјетници и помоћници ангажовани на припремама одбране у региону, те да би било скупље да они путују из БиХ у Канаду, него Стевановић из Хага.