latinica  ћирилица
08/10/2018 |  21:13 ⇒ 21:19 | Аутор: ТАНЈУГ

Пријатељи се опростили од Предрага Ејдуса

Пријатељи и колеге посљедњи пут су се данас опростили од барда српског глумишта Предрага Ејдуса на комеморацији, на Великој сцени Народног позоришта у Београду.
Опроштај од великана српске сцене Предрага Ејдуса (ФОТО: ТАЊУГ/ ТАЊА ВАЛИЦ/ нр) -
Опроштај од великана српске сцене Предрага Ејдуса (ФОТО: ТАЊУГ/ ТАЊА ВАЛИЦ/ нр)

О Ејдусу су говорили управник НП Дејан Савић, глумци Светлана Бојковић, Хана Селимовић и Гордан Кичић, редитељи Татјана Мандић-Ригонат, Јагош Марковић и Егон Савин, драмска списатељица Вида Огњеновић, а поруке саосјећања колега из региона прочитао је в.д. директора Драме НП Жељко Хубач. Подсјетивши на богату каријеру једног од најбољих српских глумаца, кога су колеге обожавале, а публика и критика веома цијенили, на 200 позоришних улога и на више од 50 филмова, ТВ драма и серија, Савић је примијетио да се у биографији не може написати ни описати та врста привржености, љубави, оданости, посвећености послу, занату, страсти - глуми.

Савић се присјетио да је првак Драме националног театра и његов некадашњи управник у једном тренутку играо 27-28 представа мјесечно и притом у свакој био другачији, различит и свој и најавио да ће Народно позориште пронаћи начин да се "сјећање на њега институционализује". Бојковићева се присјетила Четрнаесте београдске гимназије и драмске секције када је препознала у Ејдусу нешто посебно, иако је он тврдио касније да тада није размишљао о глуми.

"Када се његова страст за глумом дочепала свог простора, било је јасно да је тај разбуктали дар узео и публику под своје. Огромна количина рада, подстрекивана страшћу, радозналошћу, истражилаштвом и љубављу, створила је од Предрага Ејдуса великог раскошног глумца, непресушне енергије. Вољен и цијењен од колега, студента, публике, био је јединствен и непоновљив", истакла је Бојковићева, додавши да је тајна како је поред толике посвећености глуми успијевао да пуним плућима живи и оно што се зове "нормалним животом". Она је подсјетила и да је Ејдус једном приликом рекао: "Немам илузија да позориште може да измијени ни вријеме ни друштво, али оно нас очовјечује, чини духовнијим, цивилизованијим".

Огњеновићева је Ејдуса назвала - глумцем против обичности. "Дивила сам му се што је имао тај изнутра шаржирани импулс живота који се није дао слабости, већ је кидисао на њу као дијете и опирао се крају... Живио је, радио, мислио, волио и не волио, вјеровао и порицао, у сталном паничном бјекству од сваке обичности. Као избјеглица од свега обичног, настанио се на сцени гдје је могао несметано да неуобичава свега чега се дотакне", рекла је Вида Огњеновић.

Мандић-Ригонат је нагласила да су Предраг Ејдус и смрт неспојиви феномени, јер је прва асоцијација на њега заљубљеност у живот. "Био је глумац природности и преображаја, страствена комбинација жара, нерва и интелектуалности, глумац јасне мисли и темперамента и неуморне, незасите радозналости. Глума за њега је била игра духа, бескрајно трагање за сликама човјека, с оне стране добра и зла, начин откривања свијета и људске дубине, спознаја и самоспознаја, исповијест душе", рекла је она.

Марковић сматра да је Ејдус, својом оданошћу театру и љубављу, био члан свих позоришта и оних у којима није играо, својом умјетничком вриједношћу, својом игром првак и оних театара у којима није играо. "Овај свод Народног позоришта чува сјени и гласове највећих. Он иде тамо гдје су Раша и Добрица, Мира и Оливера, Жанка и Бобићка, иде у легенду која чува највеће вриједности нашег духа, нашег језика, наше умјетности. Показао је да позоришна умјетност није пролазна, ти јој дајеш вјечно трајање", поручио је Марковић.

Савин је захвалио Ејдусу за све ликове у представама које су направили заједно, оцијенивши да је његовим одласком "пала завјеса на једно радзобље у историји српског позоришта, раздобље великана сцене". За Хану Селимовић он је био непоновљив, али, како је истакла, ни страст, ни жеље, ни его, ни воља, ни таленат, ни ризик, ни пркос, ни етика, ништа није довољно да би га учинили аутентичним и другачијим од свих. "Гледајући у твоју ћерку, разумјела сам да постоји само једна сила, довољно јака, да те води путем који си бирао, једна једина која се опирала законима логике и морања - љубав, Пецо. У теби је било љубави тако чисте, наивне, снажне да је рушила све пред собом и изнова све стварала. Само љубав је могла да чини таква чуда каква си ти чинио на сцени, у медицини и животу", рекла је Селимовић.

Кичић се присјетио "чика Пеце", касније колеге са којим је имао част да дијели сцену, посебно у представи "Амадеус", његове глади за животом, бескрајне храбрости и потпуног предавања позоришту. Комеморација је завршена поетским сјећањем глумице Вање Ејдус на оца и дугим аплаузом окупљених у Народном позоришту.