Климатолози: За 10 година на море у Скандинавију због климатских промјена
"У наредних 10 година на море ћемо ићи у Скандинавију, што се тиче климе. Видите шта се дешава са Шведском, Норвешком, Финском, ово љето температура је била незапамћена, изнад 30 степени", рекао је Триван за ТВ Пинк.
Он је оцијенио да за пет година клима у сјеверној Европи неће бити иста, а да Балкан неће више имати умјерено-континенталну климу, него медитеранску или тропску или суптропску, док ће Африка бити "спржена".
Триван је рекао да климатске промјене погађају и Србију, те да се то већ види у великим поплавама или великим сушама, постојању само два годишња доба, а све те промјене су непредвидиве.
Говорећи о климатским избјеглицама, Триван је рекао да највећи дио избјеглица које долазе са сјевера Африке и Блиског истока у Европу, бјеже не толико од ратова, него од климатских промјена у њиховим земљама, које погађају суша, недостатак воде и глад.
"У тим земљама већ постоји недостатак воде, што води недостатку хране, па људи бјеже. Нама је судбина да будемо на цивилизацијском ауто-путу. Средња годишња температура расте. Ми не можемо да спријечимо милионе људи који ће прећи преко наше територије, а то ће се десити", рекао је Триван.
Он је оцијенио да, ипак, Србија неће бити паркинг за избјеглице, јер оне желе даље у Европу.
Триван је оцијенио да Србија, ако хоће да опстане у овим климатским промјенама на мигрантском путу, мора да буде пошумљавана, да води рачуна о води за пиће.
"Србија сада добро стоји са пијаћом водом, али резерве се троше. У Србији се само седам одсто воде троши за пиће, а остало иде на индустрију. Треба увести строге санкције због трошења пијаће воде на пример за прање кола", каже Триван.
Он је навео да европске земље се поново враћају пијаћој води из чесме, јер вода из пластичних флаша је штетна, садржи нано честице које улазе у организам.
"Ја на столу имам бокал на које пише `чиста београдска вода", јер вода из београдског водовода је добра. Ја пијем воду из чесме", рекао је Триван, који је напоменуо да ће у Београду од 1. јануара 2020. године поптуно бити забрањена употреба пластичних кеса.
Он је подсјетио на податак Свјетске здравствене организације да годишње у Србије због посљедице лошег квалитета ваздуха умре готово 6.000 људи од респираторних и других обољења.
Према његовим ријечима, квалитет ваздуха у урбаним срединама у Србији је лош, посебно због употребе фосилних горива, али је то случај и у другим земљама у свијету, па ће се у Србији због тога повећати број мјерних станица квалитета ваздуха.
Наводећи да су највећи загађивачи ваздуха индустријски и електроенергетски капацитети, као и саобраћај, Триван је рекао да у Србији има два милиона аутомобила, а да је само прошле године увезено око 131.000 аутомобила.
Он је додао да је у Србији 62 одсто аутомобила старије од 12 година, али да ће се ићи законски да буду испод 10 година старости.