НСРС о Информацији о извјештају Комисије о Сребреници
У извјештају Комисије о догађајима у Сребреници и око ње од 10. до 19. јула 1995. године, наводи се да је Комисија за Сребреницу, која је формирана 2004. године, радила под снажним притиском високог представника с унапријед одређеним резултатима које је морала да постигне.
Извјештај о раду Комисије, на разматрање Народној скупштини Републике Српске, доставио је Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих. Комисија за Сребреницу из 2004. године утврдила је да је од 10. до 19. јула 1995. године на подручју Сребренице нестао 7.801 Бошњак.
Посланик СДС-а Вукота Говедарица изразио је задовољство што су у парламенту Републике Српске усаглашени закључци у вези са извјештајем Комисије за Сребреницу. Он је рекао да је расправа о овој теми још тежа јер је под притиском предизборних активности.
Говедарица каже да је у вријеме када је сачињен извјештај било политичких притисака међународне заједнице, односно високог представника, које је највише на својим леђима осјетио СДС.
Самостални посланик Златко Максимовић сматра да је извјештајем Комисије за Сребреницу српском народу учињена велика неправда.
"Треба утврдити потпуну истину о догађајима у и око Сребренице у периоду од 1992. до 1995. године", истакао је Максимовић.
Самостални посланик Илија Стеванчевић изразио је задовољство због усвајања заједничких закључака у парламенту Републике Српске у вези са овим извјештајем.
Потпредсједник НСРС Ненад Стевандић рекао је да Српска само жели истину о ратним дешавањима на подручју Сребренице и не ради ништа што би увриједило било који народ.
"Ако данас живимо у миру био би ред да се помире и жртве, а не да се једне глорификују, а друге понижавају", рекао је Стевандић током скупштинске расправе у вези са информацијом о извјештају Комисије о догађајима у и око Сребренице од 10. до 19. јула 1995. године.
Он је оцијенио да резултати рада Комисије за Сребреницу нису добри јер је сачињен извјештај који је пун неистина.
Шеф клуба посланика Социјалистичке партије Слободан Протић изјавио је да нове чињенице о страдању Срба у Подрињу, до којих се дошло у протеклих 14 година, морају бити дио извјештаја о догађајима у Сребреници који ће бити сачињен.
Посланик Напредне Српске Горан Ђорђић такође сматра да се мора утврдити истина о догађајима у Сребреници, јер је постојећи извјештај пун мањкавости.
Посланик Коалиције "Домовина" Адмир Чавка сматра да данас никоме није потребна "предизборна крв" и да се бави популизмом.
Посланик НДП-а Драган Чавић сматра да је потребно формирати нову комисију о догађајима у Сребреници у периоду од 1992. до 1995. године и изразио задовољство што су сви посланици из Републике Српске у Народној скупштини постигли договор о закључцима у вези са извјештајем Комисије за Сребреницу.
Шеф посланичког клуба ПДП-а Мирослав Брчкало рекао је да се ПДП залаже за свеобухватан извјештај о страдању свих народа у и око Сребренице. Он је рекао да је став ПДП-а да термин ове сједнице није добар, јер се ради у предизборно вријеме и да се увелико закаснило са ревизијом извјештаја Комисије за Сребреницу.
Шеф Клуба посланика ДНС-а у Народној скупштини Републике Српске Споменка Стевановић рекла је данас да више не смију бити занемаривани злочини који су почињени над српским народом у протеклом рату на подручју Подриња.
"Чињеница је да се у Сребреници десио злочин, што нико не оспорава. Међутим, фрустрира чињеница да су занемаривани злочини који су се дешавали прије овога над српским цивилима у Подрињу и у којима је страдало 2.600 цивила, а које је предводио Насер Орић", рекла је Стевановићева у Народној скупштини Републике Српске.
Шеф Клуба посланика СНСД-а у НСРС Радован Вишковић истакао је да Република Српска жели само истину када је ријеч о ратним дешавањима у Сребреници.
Вишковић је нагласио да је циљ био да се у парламенту Српске дође до политичког консензуса о питањима која се тичу грађана Српске и регије Подриње.
"Ниједног момента нико ни у једној реченици није имао намјеру да нешто негира, сакрије и умањи, али исто тако немамо намјеру да нешто величамо. Желимо истину и свима у БиХ поручујемо да нас интересује само истина", рекао је Вишковић у Народној скупштини Републике Српске.
Сједници присуствују премијерка Српске Жељка Цвијановић, министри у Влади Српске и директор Републичког центра за истраживање ратних злочина и тржење несталих Милорад Којић.
Предвиђено је обраћање предсједника Републике, бившег предсједника Владе Српске Драгана Микеревића и некадашњег предсједника Репбулике Српске Драгана Чавића.
Сједници не присуствују отпредсједник НСРС Сенад Братић и посланик Коалиције "Домовина" Михнет Окић /СДА/, јер су, како су рекли, постојећи Извјештај потврдили домаћи и међународни судови.
Предсједник Српске на почетку обраћања поновио је да је његов циљ да обезбиједи да се дође до истине, те да не постоји намјера да се умање злочини који су се десили над Бошњацима.
"Једноставно желимо да сагледамо и српске жртве. Мора да се зна да 30.000 страдалих Срба у претходном рату још чека правду. Сребренички злочин био је договорена трагедија, с намјером сатанизације Срба", навео је Додик.
Навео без обзира какви притисци били на Српску, интерес српског народа мора да буде на првом мјесту.
Некадашњи предсједник Владе Републике Српске Драган Микеревић рекао је да Влада на чијем је челу био 2004. године није могла да не усвоји извјештај Комисије за Сребреницу, јер је то била њена обавеза која произилази из уставне надлежности и одговорности.
Микеревић је додао да је та обавеза Владе произилазила и из Закона и Резолуције о сарадњи Републике Српске са Хашким трибуналом, које је донијела Народна скупштина Српске, као и због чланова Комисије за Сребреницу, које је именовала Влада Републике Српске.
Обраћајући се на посебној сједници Народне скупштине Републике Српске у својству госта током разматрања информације о извјештају Комисије о догађајима у и око Сребренице у периоду од 10. до 19. јула 1995. године, Микеревић је, када је ријеч о притисцима међународне заједнице, нагласио да му никада нико није директно тражио, нити га је уцјењивао да се нешто мора усвојити у некаквом облику, па ни тај извјештај.
Он је додао да му није познато да ли је вршен притисак на Комисију за Сребреницу или њене чланове појединачно.
"Сви добро знамо да је међународна заједница овдје вршила притисак по добро опробаном рецепту путем примјене и наизмјеничне комбинације `штапа и шаргарепе`. Институционално је притисак вршен путем ОХР-и високог представника, главног тужиоца Хашког трибунала и чланова Савјета за спровођење мира у БиХ", каже Микеревић.
Он је рекао да је тај притисак индиректно ишао путем наметања одређених агенди под плаштом европских интеграција и боље сарадње са Хашким трибуналом, при чему се неријетко задирало у уставну Дејтонску структуру БиХ и настојало да се изврши што већи пренос надлежности на ниво БиХ.
"У условима одбијања таквих пројеката или приликом неизвршавања обавеза Дома за људска права, били би оптуживани за опструкцију, након чега би услиједиле репресивне мјере према институцијама Републике Српске и појединцима", навео је Микеревић.
Микеревић је рекао да је ријеч о болним и тешким одлукама које је Влада Републике Српске морала донијети ради извршења својих обавеза и очувања кредибилитета њених институција на међународном плану.
Он је рекао да је прије 14 година када је овај извјештај усвојен ниво сазнања о догађају био знатно мањи него данас.
"То је, вјероватно, био разлог да је Народна скупштина Републике Српске својом резолуцијом о сарадњи са Хашким трибуналом обавезала Владу у то вријеме да стручно и непрестано настави истраживање и историјски вреднује све ратне злочине у току ратног сукоба на простору БиХ у периоду од 1992. до 1995. године", истакао је Микеревић.
Према његовим ријечима, треба имати у виду да је политички оквир и однос политичких снага на глобалном, регионалном и локалном нивоу био потпуно другачији него што је то данас.
"То је био период интензивних и ужурбаних припрема за обиљежавање 10 година од дешавања у Сребреници са значајним учешћем међународне заједнице, која је тражила резултате сарадње са Хашким трибуналом и расвјетљавање догађаја у и око Сребренице у периоду од 10. до 19.јула 1995. године", додао је Микеревић.
Он је навео да је то био период када је међународна заједница била снажно присутна у БиХ и укључена у готово све поре друштва.
"То је период када је истовремено српски народ на Косову и Метохији доживљавао погром на очиглед међународних снага безбједности и важеће Резолуције УН 1244 и када долази до убиства премијера Србије", истакао је бивши премијер Републике Српске.
Микеревић је закључио да у таквој ситуацији Република Српска и њена Влада и све институције нису могле рачунати на Србију и њену помоћ, као што је то случај данас.