Видовић: Раст прихода у готово свим сегментима
Видовићева је нагласила да се заслуге за такве позитивне показатеље могу приписати аутоматизацији наплате јавних прихода у Пореској управи, односно спровођењу интегрисаног информационог система, као и сталним активностима које ова институција предузима у оквиру своје надлежности, а које су усмјерене, прије свега, на теренске контроле и редовну наплату.
"Поред тога, треба поменути и медијске кампање које Пореска управа спроводи, од којих се једна под називом 'Порез плаћај, Српску јачај' односи на јачање пореског морала грађана, док се друга 'Корак предузми, рачун узми' односи на подизање свијести грађана о значају узимања фискалног рачуна приликом сваке куповине или добијене услуге", навела је она, истичући да су и ове кампање имале знатан утицај на бољу наплату јавних прихода.
Према ријечима Видовићеве, Пореска управа је у првој половини ове године надлежним тужилаштвима у Српској доставила 15 извјештаја против пореских обвезника због сумње да су чињењем кривичних дјела оштетила буџет Српске у износу од 1,8 милиона КМ.
"Извјештаји су, у највећем броју случајева, поднесени због утаје пореза и доприноса, али и због злоупотребе овлаштења у привреди, те фалсификовања исправе, злоупотреба лажног стечаја и оштећења туђих права. Ови подаци показују да је и у првој половини 2018. године настављен интензиван рад истражилаца Пореске управе на терену, са циљем разоткривања кривичних дјела", истакла је она.
Говорећи о контролама евидентирања промета путем фискалних каса, Видовићева је навела да су инспектори Пореске управе у првих седам мјесеци обавили 2.154 контроле те да су због уочених неправилности издали 954 прекршајна налога на износ казне од 705.750 КМ и поднијели 18 захтјева за покретање прекршајног поступка.
"Истовремено, инспектори су за 308 пореских обвезника изрекли мјеру привремене забране обављања дјелатности у трајању од 15 дана због неиздавања фискалних рачуна. Ове активности инспектора Пореске управе биће континуиране и у наредним мјесецима, у оквиру редовних активности", нагласила је она.
Коментаришући тврдње привредника да се "радње затварају и због једне руже која је продата без фискалног рачуна" те да је "забрана рада од 15 дана непотребна", Видовићева је навела да је то добра мјера, јер неиздавање фискалних рачуна показује да је њихово пословање нелегално и значи неприказивање прихода и утају пореза.
"Претходно законско рјешење није прописивало затварање радњи на 15 дана због неиздавања фискалних рачуна и није се показало као добро и ефикасно, па се из тог разлога и приступило измјенама Закона о фискалним касама и увођењу нове мјере која предвиђа затварање радњи на 15 дана због неиздавања фискалних рачуна", објаснила је она.
Пореска управа, каже она, приликом контрола само спречава пореске обвезнике да раде нелегално, да врше утају пореза и да буду нелојална конкуренција оним пореским обвезницима који издају фискалне рачуне приликом продаје роба или услуга.
Видовићева је навела и да је према званичним евиденцијама Пореске управе стање доспјелог, а неизмиреног дуга са 31. децембром 2017. године износило 1,156 милијарди КМ, што је у односу на крај 2016. године мање за 27,91 милион КМ или за 2,36 одсто.
Она је нагласила да дуг посљедњих година показује тенденцију опадања, који је резултат предузетих мјера Пореске управе на његовом смањењу.
"Анализа је показала да је структура дуга лоша, односно да главнину чини дуг пореских обвезника који су у стечају, ликвидацији или су несолвентни и код којих проценат наплативости износи до 10 одсто, те стари дуг пореских обвезника који су одавно престали са радом и код којих не постоји ни имовина ни друга средства из којих би се овај дуг евентуално могао наплатити. Велики проблем у наплати имамо код старих дуговања за акцизе и порез на промет, те са дуговањима здравствених установа", истиче директор Пореске управе Српске.
Када је ријеч о наплати заосталих дуговања, Видовићева каже да Пореска управа спроводи поступак принудне наплате у оквиру којег предузима неколико мјера - блокада жиро-рачуна, обустава на личним примањима обвезника, пљенидба готовине и покретних ствари, запљена потраживања пореског обвезника, као и упис хипотека на непокретном имовином.
"У првих шест мјесеци ове године покренута су 57.304 поступка принудне наплате на износ дуга од 92,59 милиона КМ, што је за 17.914 поступака принудне наплате више у односу на исти период претходне године", истакла је она.
Директор Пореске управе Српске каже и да се репрограм доспјелих пореских обавеза одобрава свим пореских обвезницима који испуњавају услове предвиђене Законом о одгођеном плаћању, којим је порески дуг утврђен пореском пријавом или пореским рјешењем.
"Рок за подношење захтјева за одгођено плаћање је најкасније у року од 30 дана од дана достављања коначног рјешења за плаћање пореских обавеза, утврђених рјешењем Пореске управе и 30 дана од дана достављања рјешења о принудној наплати пореских обавеза, утврђених пореским пријавама, а уколико није донесено рјешење о принудној наплати, захтјев се може поднијети на основу пореских пријава, прије покретања поступка принудне наплате", објаснила је Видовићева.
Она је рекла да се пореске обавезе могу репрограмирати у једнократном износу, најдуже на годину дана или максимално на пет година, односно у 60 једнаких мјесечних ануитета.
Према њеним ријечима, поступак одгођеног плаћања пореског дуга до 30.000 КМ је у надлежности Пореске управе, док о захтјеву за износ дуга већем од тог износа одлучује Министарство финансија Републике Српске.