Комисија за Сребреницу радила са унапријед одређеним резултатима
У извјештају се наводи да су се притисци огледали и у смјењивању тадашњег начелника Генералштаба Војске Републике Српске генерала Цветка Савића и шефа Секретаријата Владе Српске за односе са Међународним кривичним судом за ратне злочине у Хагу и истраживање ратних злочина Дејана Милетића.
"Високи представник је тадашњим министрима унутрашњих послова и одбране Републике Српске Зорану Ђерићу и Миловану Станковићу упутио упозорење да остваре пуну сарадњу са Комисијом", истиче се у извјештају Центра.
Подсјећа се и да је тадашњи предсједник комисије Марко Арсовић 20. априла 2004. године поднио неопозиву оставку, увидјевши да комисија не може бити независна у раду, с обзиром на репресију високог представника и креирање коначних резултата рада комисије.
"Комисија као ад хок тијело нема никакве оперативне надлежности у смислу спровођења налога Дома за људска права и одлуке Владе Републике Српске, а који се односе на реализовање истражних и других радњи. У том смислу сматрају се апсолутно ништавним резултати рада Комисије", констатује се у овом извјештају.
Наводи се и да је Радна група која је формирана да би реализовала закључке Комисије самоиницијативно проширила своју надлежност коју је добила од високог представника.
"Резултати рада Радне групе огледају се у списку од укупно 20.150 припадника Војске Републике Српске и МУП-а без било каквих провјера њиховог присуства критичног периода на наведеном подручју, а стављајући лица на списак користећи њихове персоналне досијее. На списку Радне групе налазе се лица која нису била на том подручју у критичном периоду, налазе се кувари који нису били у зони ратних дејстава, налазе се лица која су била на лијечењу. Налазе се и лица која су у каснијим судским процесима правоснажно ослобођена одговорности за догађаје у Сребреници јула 1995. године, као што су Момир Пелемиш, Марко Милошевић, Александар Цветковић", наводи се у извјештају Центра.
Напомиње се да је видљива намјера наметања колективне одговорности Републици Српској и српском народу, што није у надлежности, као што је наведено, било какве комисије или радне групе.
Додаје се и да комисија у свом извјештају, констатујући дешавања у јулу 1995. године у вези са Сребреницом, није уврстила чињенице о страдању припадника 28. дивизије такозване Армије БиХ током пробоја, која је имала губитке у људству усљед борби са Војском Републике Српске, међусобних борби и обрачуна, појединачних и масовних суицида и проласка кроз минска поља.
"Самим тим Комисија није испунила примарни задатак из мандата, а то је утврђивање пуне истине о догађајима у и око Сребренице од 10. до 19. јула 1995. године", истиче се у извјештају Републичког центра.
У извјештају се наводи и да се Комисија није бавила страдањем српског народа на подручју Подриња, иако је у својим препорукама навела да је укупна представа о догађајима у и око Сребренице могућа само након сагледавања њиховог историјског контекста.
"У том смислу потребно је нагласити да је укупан број страдалих Срба средњег Подриња 2.600, а од овог броја страдалих су 266 жене и дјеца - 215 жена и 51 дијете", напомиње се у извјештају.
У извјештају се даље наводи да су акције муслиманских снага на овом подручју настављене и након потписивања споразума о демилитаризацији муслиманских енклава и добијања статуса заштићених зона УН.
"Видљиво је да Комисија није имала мандат за спровођење истражних радњи, те није адекватно сагледала историјски контекст догађаја у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године", констатује се у извјештају.
Закључује се да је објективно сагледавање догађаја у Сребреници и сребреничкој регији од 1992. до 1995. године неопходно ради јачања повјерења и толеранције међу народима у БиХ.
"С циљем коначног помирења и суживота садашњих и будућих генерација, потребно је формирање независне међународне Комисије која би објективно и непристрасно утврдила страдања свих народа на подручју сребреничке регије од 1992. до 1995. године", закључује се у извјештају Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.
На иницијативу предсједника Републике Милорада Додика, Народна скупштина Српске ће 14. августа разматрати извјештај Комисије за Сребреницу из 2004. године, која је утврдила да је од 10. до 19. јула 1995. године на подручју Сребренице нестао 7.801 Бошњак.
Комисију је формирала тадашња Влада Републике Српске на основу налога Дома за људска права.