latinica  ћирилица
09/08/2018 |  09:25 | Аутор: СРНА

Допринос пољопривреде и прехрамбене индустрије БДП-у 2,3 милијарде КМ

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Стево Мирјанић истакао је да, упркос бројним изазовима са којима се суочава аграрни сектор у Републици Српској, просјечан допринос пољопривреде и прехрамбене индустрије бруто домаћем производу износи 2,3 милијарде КМ или чак 26 одсто.
Стево Мирјанић - Фото: СРНА
Стево МирјанићФото: СРНА

Мирјанић је нагласио да укупна издвајања по свим изворима финансирања у периоду од 2013. до 2017. године у просјеку износе 110 милиона КМ на годишњем нивоу, или 500 КМ по хектару регистрованих површина.

"Ефекат ових улагања видимо и у спољно-трговинској размјени. Наиме, подаци говоре да покривеност увоза извозом расте, па је у 2017. години износила је 52 одсто, а само прије неколико година тај проценат био је око 20 одсто", изјавио је Мирјанић у интервјуу Срни.

Ресорни министар навео је да је значајно да 140.000 домаћинстава остварује приход из пољопривреде, а да њих 40.000, колико је уписано у Регистар пољопривредних газдинстава, остварује значајне тржишне вишкове на основу којих остварује право на подстицај.

Пољопривредни сектор, каже Мирјанић, директно запошљава 91.000 радника, а индиректно далеко више.

"Кроз пољопривредни сектор ангажовано је више од 800.000 хектара обрадивих пољопривредних површина на којима се обавља нека врста привређивања", рекао је Мирјанић.

Он је напоменуо да је Влада Републике Српске од 2008. до 2017. године у сектор пољопривреде уложила 1,2 милијарде КМ, што износи 110 милиона годишње.

Мирјанић је рекао да је од 2013. до 2017. године просјечна укупна вриједност пољопривредне производње износила 1.387.375.134 КМ.

"При том је просјечна вриједност сточарске производње износила 713.689.425 КМ или 52 одсто, а просјечна вриједност биљне производње 673.685.709 КМ или 48 одсто", објаснио је Мирјанић.

Мирјанић је навео да треба додати податак да је вриједност извоза у 2017. години из Републике Српске износила 370.617.327 КМ и већа је у односу на 2016. годину за седам одсто.

"Прије неколико година било је незамисливо да аграрни сектор може извести, готово 400 милиона КМ. Вјерујем да ће за двије до три године аграрни сектор извозити најмање једну милијарду КМ", нагласио је Мирјанић.

Он је напоменуо да је пољопривредна производња подигнута на овај ниво иако је у претходних десет година било шест сушних година, двије поплаве, а само двије сезоне су биле просјечне по производним условима.

"Ови негативни ефекти, условљени временским непогодама, однијели су годишње три до четири аграрна буџета", оцјенио је Мирјанић.

Коментаришући недавне тврдње министра спољне трговине и економских односа БиХ Мирка Шаровића да је то министарство предано радило на добијању дозволе за извоз свих врста млијека и млијечних производа у ЕУ, Мирјанић је нагласио да је дозвола за извоз услиједила након низа година упорног рада на контроли квалитета млијека и огромним подстицањем Владе Републике Српске.

Влада и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске су, тврди Мирјанић, у сектор мљекарства од 2013. до 2017. године уложили 95 милиона КМ или 25,5 милиона КМ годишње.

"Ми смо годинама изграђивали сектор мљекарства да би довели до повећања просјечне млијечности грла са 2.700 на око 4.000 литара годишње, док фарме у интензивној производњи производе и више од 6.600 литара годишње", нагласио је Мирјанић.

Ресорни министар је навео да је повећан откуп сировог млијека са 90 на 110 милиона литара или за пет одсто, и то у условима смањења броја малих фарми.

С друге стране, објаснио је Мирјанић, значајно је повећан број фарми са више од 10 и више од 50 грла, а обезбијеђена је и контрола квалитета млијека на око 1.100 сабирних мјеста.

"Да извоз млијека из Републике Српске и БиХ није кренуо од јуче, како се то жели представити, говори и податак да је вриједност укупног извоза производа из Републике Српске у 2017. години износила 400 милиона КМ и већа је за седам одсто него у 2016. години, а притом је највише повећан извоз управо млијека и млијечних производа, и то за 35 одсто, а воћа и поврћа за 24 одсто", истакао је Мирјанић.

На тврдње Шаровића да је његово министарство кључни фактор који је довео до укидања забране извоза јабука за Русију, Мирјанић је нагласио да су и у овом случају свјесно заобиђена значајна улагања и активности које је имала Влада Републике Српске да би припремила воћаре да могу извозити своје производе у ЕУ.

"Само у периоду од 2013. до 2017. године Влада је у сектор воћарства уложила 22 милиона КМ или просјечно годишње пет милиона КМ", подсјетио је Мирјанић.

Он је нагласио да је једна од најзначајнијих мјера финансираних у наведеном периоду била премија за произведено и продато воће од 9,2 милиона КМ, те навео да су површине под воћњацима за које су обезбијеђене премије у 2017. години износиле 2.573 хектара и за 15,5 одсто су веће у односу на претходну годину.

"Ту су издвајања за регресирано дизел гориво по хектару од 3,1 милион КМ, премија за садни материјал од 1,2 миолиона КМ, издвајања за изградњу хладњача за воће од 650.000 КМ, за подизање вишегодишњих засада 1.038.177 КМ, а за набавку противградних мрежа 1.133.464 КМ", рекао је Мирјанић.

Према његовим ријечима, Влада је у том периоду за набавку опреме за наводњавање обезбиједила 958.974 КМ, на име мјера заштите здравља биља 1.434.834 КМ, за санирање штете 931.541 КМ, те за премију осигурања у пољопривреди 307.711 КМ.

"Укупан извоз воћа у наведеном периоду, који има тренд раста, био је 102.000 тона са укупном вриједношћу од 178 милиона КМ. Извоз воћа у 2017. години био је 31.000 тона, са вриједношћу извоза од 18,4 милиона КМ и за 52 одсто је већи у односу на петогодишњи просјек", нагласио је Мирјанић.