Нема правде за убијене српске цивиле код Братунца
Милорад Ранковић из Јежештице један је од преживјелих свједока овог злочина. И 26 година послије, каже, поново све проживљава, сваки пут када се присјети тадашњих догађаја.
"Моја два ујака и мајка су изгинули на кућном прагу. Ујаку Анђелку су одсјекли главу и данас-дан нико за то не одговара. а зна се ко је то урадио, безбједно живи, кажу, у иностранству. То је био Насеров друг и војник", истиче Ранковић.
Они који су се данас окупили на Градском гробљу у Братунцу кажу да на овим просторима не може бити правде док се не процесуирају и злочини над Србима.
Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца Радојка Филиповић рекла је да се предмет "Јежестица" налази међу десетак предмета о страдању Срба из Братунца који "скупљају прашину" по ладицама правосуђа БиХ.
"Шта рећи? 26 година је прошло од једног од најстрашнијих злочина почињених у општини Братунац. Поступајући тужилац у овом предмету је Џевад Муратбеговић. Рок за процесуирање овог предмета, по државној стратегији, је био крај 2015. године. Значи, тужилачка одлука је требало да буде донесена. Питамо се да ли тужилац ишта ради на овом случају или чека да свједоци и злочинци умру уз образложење да није било довољно доказа", навела је Филиповићева.
Цвија Кондић, којој су два брата убијена, рекла је да је жалосно и срамотно што за овај злочин нико није одговарао.
"Ми дођемо да прислужимо свијеће и одамо почаст, али правде нема и то породице убијених посебно боли. Неправда нас поједе", поручила је Кондићева.
Она је навела да су мјештани били на њивама када су припадници муслиманских формација из Сребренице ушли у село и почели убијати и палити.
-"У кући су ухватили моју браћу Анђелка и Драгана Млађеновића. Анђелку су одсјекли главу, а Драгана су изболи и слупали му главу", присјећа се Кондићева.
Она је додала да су муслимански војници натјерали мајку Савку да носи синову главу, а онда су и њу убили и главу однијели у Сребреницу гдје су је закачили за аутомобил и возили улицама. Анђелкова глава никад није нађена.
Кондићева је рекла да су Савку Стјепановић и још неколико мјештана убили док су жели жито, те да су након тога попалили куће и објекте и повукли се из села.
Тако су радили у свим српским селима око Сребренице и Братунца до којих су успјели допријети.
Након неколико сати Срби су се вратили у спаљену Јежестицу и затекли убијене и масакриране мјештане које су достојно сахранили у братуначком гробљу, јер их због сталне пуцњаве нису могли сахранити на сеоском гробљу.
Напад на Јежештицу, Шиљковиће и Залужје услиједио је након напада на села Ратковићи, Брежани, Крњићи, Загони, Залазје, Сасе, Горњи Магашићи и Ранча из априла 1992. године, када су убијени бројни Срби који нису успјели да побјегну пред налетом муслиманских војника.