latinica  ћирилица
07/08/2018 |  12:31 ⇒ 13:47 | Аутор: РТРС

Павић: Трампов Бенон најављује прољеће које то може бити и Српској и Србији

Дуго се чекало да се неко ко има тежину у америчком политичком животу појави на неком српском државном медију и пошаље суштински позитивне поруке српској јавности, истакао је политички аналитичар Александар Павић, за портал Све о Српској.
Александар Павић (фото: sveosrpskoj.com) -
Александар Павић (фото: sveosrpskoj.com)

Текст преносимо у цијелости:

Никаква условљавања, никаква надмена дјељења лекција, никакве осуде за наводне гријехове из прошлости. Још када та особа да интервју једној српској телевизији у свом дому, у опуштеној али интелектуално озбиљној атмосфери, у стојећем положају који свјесно указује на уважавање равноправног саговорника, онда се ипак мора примјетити да то представља новост, дах свјежег ваздуха, потенцијал неке суштинске промјене.

Ријеч је, наравно, о интервјуу који је изборни стратег, бивши политички савјетник и идеолошки савезник Доналда Трампа, Стив Бенон, дао за РТРС крајем јула.

Никакву конкретну подршку није Бенон дао ни Републици Српској ни Србији, нити је о њима посебно говорио. Али је јасно да сам интервју представља својеврсну поруку, и да се много тога корисног по српске интересе може наћи у његовој политичкој визији и приоритетима.

То су на првом мјесту борба против Сороша и свега што он представља: глобализма, масовних миграција и либерал-интервенционистичког уплитања у унутрашње ствари других држава, и коруптивно-тоталитарног споја корпоративних и бирократских елита и њиховог централизма. С друге стране, ту је подршка надирућим национал-популистичким покретима широм Европе и – можда најважније за нас у овом тренутку – окончање Хладног рата и налажење заједничког језика са Русијом.

Ово посљедње је посебно важно, јер ако се спусте тензије на релацији САД/ЕУ и Русија, онда се аутоматски смањују и притисци на српски простор.

Ако НАТО више није усмјерен ка Русији као главном непријатељу, онда се смањује и његов притисак на Србе као потенцијални "непријатељски елемент" у позадини фронта према Москви.

А још ако би се могло постићи и обострано разумијевање о пријетњама које су заједничке и НАТО-у и Русији – на првом мјесту исламски тероризам и масовне миграције са југа – онда би се отворили, послије дужег времена, и потенцијални модуси сарадње на европском континенту који би били у складу са прије десет година одбаченом руском иницијативом о евро-(азијском) простору јединствене, недјељиве безбједности.

Наравно, с обзиром на хистеричну антируску кампању коју потпирују, на првом мјесту амерички, али и европски мејнстрим глобалистички медији – које Бенон, иначе, назива "главном опозиционом партијом" – пут до тога неће бити нимало лак, а можда чак и немогућ. Но, то је циљ за који се вриједи борити, јер је алтернатива – пораст тензија између двије водеће свјетске нуклеарне силе и Хладни рат 2,0 – и мрачна и несагледиво опасна.

Занимљиво је и Беноново инсистирање на "одбрани западне цивилизације", засноване на "јудео-хришћанским вриједностима".

Интервју је био исувише кратак да би Бенон имао прилике да изложи све што о томе мисли, али се из неких његових ранијих интервјуа јасно види шта под тим подразумијева: повратак традиционалним, национално-утемељеним вриједностима, породици и вјери (или бар вриједностима које из вјере извиру) и, што је такође занимљиво, нека врста реформе или обнове капитализма, који треба опет да омогући обичном човјеку, радничкој и средњој класи, пристојан и достојанствен живот.

По Бенону се капитализам – за који још увијек сматра да је најбољи систем – извитоперио, мутирао у два негативна правца: интересном спајању државних и корпоративних елита, и чистом "либертаријанском", безличном капитализму који од људи прави робу и објективизује их, стављајући чист профит испред човјека. Ово посљедње је резултат још једног процеса која забрињава Бенона, а то је масовна секуларизација западног човјека.

Наспрам тој секуларизацији, он види велику опасност од онога што је он у другим интервјуима отворено назвао "џихадистичким исламским фашизмом". Уз масовне миграције, које су, опет, уско повезане са овим проблемом, Бенон то сматра највећом спољном пријетњом западној цивилизацији, и сматра да одговор мора да буде чврст и радикалан, евоцирајући чак и хришћанске побједе над исламом код Поатјеа и под Бечом као цивилизацијске путоказе и тачке прелома.

Супротно виђењу сорошоида и либерал-интервенциониста, то је за њега далеко опаснији противник од Русије.

Наравно, не треба заборавити да је Бенон католик, и да врло држи до традиционалног католичанства. С друге стране, мада се никако не може рећи да је велики љубитељ Русије – за коју сматра да је "клептократија" – њему су Русија и Путин, осим на безбједносном пољу, занимљиви као савезници управо на пољу повратка традиционалним вриједностима, и примјећује да је то случај и са растућим бројем америчких конзервативаца.

Бенон је изразито подозрив према Кини, и сматра је главним ривалом САД. Он је, иначе, неколико година успјешно радио у Шангају и Хонг Конгу на пољу глобалне индустрије интернет видео игрица, и још увијек повремено иде у Кину, гдје се његово мишљење пажљиво слуша – иако су, разумије се, Кинези врло добро упознати са његовим ставовима. Дакле, ту нам се виђења не подударају, с обзиром да је Кина цијењени српски савезник који не поставља услове за развијање равноправне економске сарадње, и који недвосмислено подржава Србију по питању њеног територијалног интегритета, и не врши никакав притисак на Српску да се утопи у централизовану БиХ.

Бенон такође сматра да су Турска и Иран (кога је, намјерно или не, назвао "Персијом") фактори на чији растући утицај на Европу преко Балкана такође треба обратити пажњу, док с друге стране, не само да не помиње опасност од вехабистичког фундаментализма, већ апострофира позитивне аспекте Трампове прошлогодишње посјете Ријаду, који је главни вехабистички спонзор, и даљег развијања савезничких односа са заливским монархијама.

Јасно је, међутим, да је овде првенствено ријеч о погледу на Блиски исток који је у подударности са израелским, а Израел је главни амерички савезник у региону, са најјачим лобијем у Вашингтону. Но, оно што нас првенствено овдје треба да занима је чињеница да Бенонов горепоменути поглед на "џихадистички исламо-фашизам" свакако искључује било какву подршку његовој агресивној експанзији ка сјеверу и Европи, какву је уживао под Обамом и Клинтоном. Прије би се рекло да, као и Трамп, и Бенон, основано или не, полаже наде у "реформе" конзервативних заливских монархија, што је већ посебна тема.

Треба такође бити свјестан чињенице да ни Бенон ни његови политички истомишљеници у САД и Европи нису у довољној мјери упознати са компликованим наслеђем ратова на простору бивше СФРЈ, нити су до сада били у прилици да чују неку јасну, општесрпску визију будућности и потенцијалне сарадње. Ипак, и Бенонов интервју за РТРС, и састанци које је делегација Републике Српске имала у Вашингтону представљају важан први корак у том правцу, као и наговјештај потенцијала за позитивне промјене у нашим односима са Западом, или бар његовим бољим дијелом.

Не оним који све учинио да од нас направи непријатеље а од некадашњих нацистичких савезника пријатеље, већ оним који је идентификовао (заједничког) непријатеља у сопственим редовима и бори се да се некако искобеља из спирале цивилизацијске смрти.

Оним који је поздравио састанак Путина и Трампа у Хелсинкију, и схвата да је заправо то једини пут који не би требало да има алтернативу.

Извор: Све о Српској