latinica  ћирилица
05/08/2018 |  11:25 ⇒ 12:16 | Аутор: СРНА

Београд: Парастос жртвама "Олује" (ФОТО)

У цркви Светог Марка у Београду данас је, у организацији Удружења несталих и погинулих лица "Суза", служен помен поводом обиљежавања 23 године од страдања крајишких Срба у хрватској војној акцији "Олуја".
Парастос у цркви Светог Марка, Београд - Фото: РТРС
Парастос у цркви Светог Марка, БеоградФото: РТРС

Помену су присуствовали прогнани Срби из Хрватске, представници избјегличких удружења, комесар за избјеглице Србије Владимир Цуцић, као и предсједник Одбора Скупштине Србије за дијапсору и Србе у региону Миодраг Линта.

Линта је изјавио новинарима, уочи помена, да ниједан частан Хрват не би смио из моралних разлога да хрватску злочиначку акцију "Олуја" сматра највећом хрватском побједом, јер је то највећа хрватска срамота.

Он је додао да код сваког нормалног човјека ствара осјећај гнушања то што хрватски народ у великој већини слави злочиначку акцију "Олуја", протјеривање 250.000 и убиство више од 2.000 људи.

- Хрватска војна акција "Олуја", али и све друге војне акције те државе на подручју данашње Хрватске и БиХ су по свом карактеру биле злочиначке, јер је циљ био убијање и протјеривање Срба са њихових вјековних подручја, као и масовно и систематско уништавање српске имовине - рекао је Линта.

Наводећи да је стратешки циљ режима Фрање Туђмана, који је извршио агресију на Југославију и српски народ у Хрватској, био стварање ентички чисте Хрватске, Линта је истакао да се морају стално демантовати лажи и бесмислице хрватских званичника да су Србија и крајишки Срби извршили агресију на Хрватску.

Београд: Парастос страдалим Србима (Фото: РТРС)

Линта је рекао да је важно да коначно српско Тужилаштво за ратне злочине још активније и снажније припрема предмете и покреће истраге и оптужнице које се тичу бројних злочина над српским народом на подручју данашње Хрватске, али и Републике Српске, Федерације БиХ.

- Заиста је неприхватљиво да 23 године од завршетка рата на подручју Хрватске и БиХ буквално нема процесуираних злочина против српског народа - истакао је Линта.

Он је подсјетио да хрватска предсједница Колинда Грабар Китаровић одликује ратне злочинце Анту Готовину и Младена Маркача, док да Хашки трибунал ништа скоро није учинио на процесуирању злочина против Срба у бившој Југославији.

Линта је нагласио да се у Србији трагедија српског народа не смије да своди само на злочиначку акцију "Олуја", завршни чин етничког чишћења Срба из Хрватске, одакле је протјерано пола милиона Срба, јер је исто толико протјерано из ФБиХ, а са Космета 250.000, тако да укупан број протјераних Срба са подручја бивше Југославије 90-их година износи скоро 1,3 милиона.

Он је поновио да у Хрватској, гдје је на дјелу рехабилитација усташтва, нема стварне спремности да се суочи са својом злочиначком прошлошћу, а пјевач усташких пјесама Марко Перковић Томпсон је постао парадигма тога.

Иза Томпсона, каже Линта, стоје све заначајне душтвене снаге, Католичка црква у Хрватској, локалне власти, све десничарске странке и фудбалска репрезентација на челу са Давором Шукером, који је полагао цвијеће на гроб усташког вође Анте Павелића у Мадриду, док је предсједнику Хрватске Томпсон омиљени пјевач.

- Без активне улоге међународне заједнице, Берлина, Вашингтона и Брисела, у Хрватској није могуће да дође до суочавања са злочиначком прошлошћу, као ни повратак бројних отетих имовинских и стечених права Срба, нити поштовања националних и људских права повратника - рекао је Линта.

Удружење "Суза" ја раније саопштило да се послије 23 године у Хрватској слави "побједа" поводом протјеривања више од 250.000 Крајишника са огњишта гдје су вијековима живјели, док Срби тугују због убијених цивила и војника, а још нико није оптужен за почињене злочине.

Из Комесаријата за избјеглице и миграције Србије је наведено да је сјећање на десетине километара дугу колону оних који су у Србију стигли преко БиХ и данас свједочи о једном од најмасовнијих егзодуса на овом поднебљу.

Од почетка ратова на просторима бивше Југославије 1991. године, у Србији је уточиште потражило 610.000 Срба из Хрватске и БиХ, од којих данас статус избјеглице из Хрватске има још око 18.000, наводе из Комесаријата.

Комесаријат истиче да је повратак Срба у Крајину спорадичан, а хрватска држава чини све да се он никад у значајнијем броју ни не деси, стварајући атмосферу која враћа регион у деведесете године прошлог вијека.

Централна манифестација обиљежавања Дана сјећања на убијене и прогнане Србе у хрватској оружаној акцији "Олуја", 4. августа 1995. године, одржана је синоћ у Бачкој Паланци.