Голић: Што прије поднијети захтјев за легализацију бесправних објеката
Голићева је навела да инвеститор, односно власник бесправно саграђеног објекта, плаћа накнаду за уређење грађевинског земљишта и ренту обрачунату за корисну површину објекта или дијела објекта који је предмет легализације, што обрачунава надлежно одјељене у јединицама локалне самоуправе.
"Ако инвеститор, односно власник бесправног објекта захтјев за легализацију не поднесе у наредних шест мјесеци, осим поменутих накнада додатно плаћа и накнаду за легализацију која износи 20 одсто од обрачунатог износа тих накнада", рекла је Голићева.
Према њеним ријечима, јединице локалне самоуправе могу донијети посебне одлуке о субвенцијама трошкова легализације за бесправне индивидуалне стамбене и индивидуалне стамбено-пословне објекте бруто грађевинске површине мање од 400 метара квадратних, чији су инвеститори социјалне категорије.
Ова одредба се односи на лица која се налазе у стању социјалне потребе, а која су примаоци новчане помоћи у складу са прописима о социјалној заштити, породице погинулих бораца, ратни војни инвалиди, цивилна лица са инвалидитетом која су зависна од помоћи и његе другог лица, борци, избјеглице, расељена лица или повратници, те жене жртве рата.
Голићева је објаснила да ове одлуке локалне заједнице могу донијети у року од 60 дана од дана ступања на снагу закона, а одлуком ће се прописати начин доказивања статуса лица која остварују право и други докази за остваривање права из овог закона, висина субвенције, начин плаћања накнада и друго.
Голићева је нагласила да је циљ Закона о легализацији бесправно изграђених објеката да нелегални објекти буду што прије озакоњени, као и да буде спријечено даље наношење штете јавним приходима.
Она је подсјетила да је доношење Закона било неопходно с обзиром на то да је рок за подношење захтјева за легализацију истекао 31. децембра 2016. године, а да је на терену и даље велики број бесправних градитеља који нису поднијели захтјев и нису ушли у процедуру рјешавања статуса нелегалних објеката.
"Бесправном градњом наноси се ненадокнадива штета локалној заједници због трајно или привремено изгубљене могућности просторног уређења и развоја, али и штета самим инвеститорима, нарочито за оне објекте за које неће бити могуће извршити трајну урбану интеграцију бесправних објеката у простору", напоменула је Голићева.
Према подацима Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске, до истека рока за легализацију примљено је око 49.000 захтјева за легализацију, док је на терену више од 80.000 дивљих грађевина.